Select Page

Patološke promene na jajovodima su čest uzrok infertiliteta kod žena. Smatra se da 25-30% žena koje ne mogu da ostvare trudnoću imaju neki problem sa jajovodima.

Sinonim za jajovod je falopijeva tuba, ovidukt i salpinx (salpinx).

Embriologija jajovoda

Jajovodi i materica se razvijaju 5-6. nedelji trudnoće. Najpre nastaju dva kanala od ćelija prvobitne trbušne duplje od kojih nastaju jajovodi, dok se donji deo tih kanala spoji u jedan i od tog donjeg dela nastaje materica. Svaka „greška“  kao što je ranije, kasnije ili neadekvatno spajanje embrionalnih kanala, dovodi do anomalije jajovoda, koje mogu biti u formi nedostatka, nedovoljno razvijenog ili duplog organa, proširenja i suženja kao i cisti jajovoda.

Anatomija jajovoda

Jajovod je parni organ koji se nalazi između materice i jajnika. Nalaze se sa svake strane materice i prvo se pružaju horizontalno, a zatim se spuštaju ka gornjem polu jajnika. Jajovod je dug 10-12 cm, dok je unutrašnji prečnik 0,2-10 mm. Individualne varijacije u dužini i dijametru jajovoda postoje i uglavnom se tumače kao normalne. Jajovod se sastoji se od 3 sloja: spoljašnji koji je deo trbušne maramice, srednji mišićni sloj i epitel-unutrašnji sloj cilindričnih ćelija koje imaju mnogobrojne nabore.

Jajovod se anatomski deli u četiri segmenta:

-intramuskularni-deo jajovoda koji prolazi kroz matericu. Dug je 1 cm, dok dijametar varira od 0,2-0,4 mm.

– isthmus – najuži deo jajovoda koji ima najmanje nabora u lumenu i najdeblji mišićni sloj. Dug je 2-3 cm i varira od 0,2 do 2 mm u dijametru.

– ampula – prošireni deo jajovoda bliže jajniku gde se obično dešava oplodnja. Ampularni deo je dužine 3-4 cm i unutrašnjeg prečnika do 1 cm. Ima izražene nabore epitela, to jest unutrašnjeg sloja ćelija.

– infundibulum – završni deo jajovoda sa fimbrijama koje predstavljaju unutrašnje nabore lumena jajovoda. Funkcija fimbrija je da „uhvate“ jajnu ćeliju nakon ovulacije. Ovaj deo ima tanak mišićni zid, dug je 3-4 cm koji je dijametra do 3 mm.

Jajovod se sastoji se od 3 sloja:

  • Spoljašnji sloj koji je deo trbušne maramice i „obmotava“ jajovod sem dela gde se nalaze fimbrije;
  • Srednji mišićni sloj koji se sastoji od uzdužnih i kružnih mišićnih vlakana. Debljina mišićnog sloja varira u odnosu na anatomski segment;
  • Unutrašnji sloj je sluzokoža jajovoda (mucosa/mukoza) koja se sastoji od cilindričnih ćelija koje se dele na sekretorne (izlučuju sekret jajovoda) i cilijane (cilije su „dlačice“ koje pomažu transport jajne ćelije od jajnika ka materici).

Sluzokoža jajovoda je naborana, i ti nabori se više izraženi u delu jajovoda ka jajniku. Nabori sluzokože takođe olakšavaju put jajne ćelije. Jajovod je organ na koji deluju hormoni jajnika, kao i na endometrium (sluzokožu materice). U mukozi jajovoda se nalaze hormonski receptori za estradiol, progesteron i testosteron. 

Jajovod igra važnu ulogu u transportu spermatozoida, ”hvatanju” jajne ćelije i daljem transportu ka jajovodu, fertilizaciji (oplodnji) i ranom razvoju embriona.

Svaki poremećaj u kompleksnoj funkciji jajovoda otežava ili onemogućava ostvarivanje trudnoće. Nakon fertilizacije (oplodnje) koja se dešava u ampularnom delu jajovoda, embrion se na putu ka materici razvija i deli u jajovodu. Tih 4-5 cm, embrion putuje nekoliko dana. 

Teži oblici infekcije dovedu do suženja ili potpunog zapušenja jajovoda, a i samo oštećenje ćelija mukoze, cilija i fino orkestriranog mehanizma transporta predstavlja faktor infertiliteta kod žena

Patolološka stanja jajovoda koja dovode do infertiliteta

Infekcija jajovoda – salpingitis

 Infekcija jajovoda, koja je najčešće izazvana hlamidijom i gonokokom oštećuje sluzokožu jajovoda i remeti fini mehanizam koji omogućava kretanje jajnih ćelija i spermatozoida, oplodnju i rani razvoj embriona.

Oko 4-5 % žena ima infekciju jajovoda tokom svog života. 1 od 6 žena koja je imala infekciju jajovoda ima problem sa ostvarivanjem trudnoće.

Infekcija jajovoda spada u grupu zapaljenjskih procesa male karlice (engleski izraz -pelvic inflamatory disease/PID).  Klinička slika varira od blagih bolova i nelagodnosti u maloj karlici do jakih bolova u donjem delu stomaka praćenih temperaturom, mučninom i povraćanjem kada je potrebno bolničko lečenje. Infekcija jajovoda se leči antibioticima i hiruški. 

Hidrosalpinks (Hydrosalpinx)

Hidrosalpinks (hydrosalpinx) je proširenje jajovoda sa zapušenjem kraja jajovoda ka jajniku,  to jest  distalnog dela jajovoda. U proširenom delu jajovoda-hidrosalpinksu (hydrosaplinx) se nalazi tečnost koja je posledica zapaljenjskog procesa kao i normalne sekrecije iz sluzokože jajovoda.

Hidrosalpinx (hydrosalpinx) nastaje kao posledica infekcije, (najčešće hlamidijom i gonokokom), endometrioze, upale slepog creva i  hiruške intervencije u maloj karlici. Ukolliko se u zapušenom jajovodu nalazi gnoj koristi se termin piosalpinks (pyosalpinx). 10-13% hidrosalpinksa (hydrosalpinx) se otkrije na ultrazvučnom pregledu. HyCoSy, HSG i laparoskopija su metode kojima se dijagnostikuje hidrosalpinks (hydrosalpinx). Spontana trudnoća u jajovodu sa hidrosalpinksom (hydrosalpinx) nije moguća, obzirom da je jajovod zapušen i jajna ćelija i spermatozoidi ne mogu da se sretnu, a i unutrašnjost jajovoda je oštećena. 

Žene sa hidrosalpinksom (hydrosalpinx) imaju 50% manji uspeh VTO u odnose na žene bez hidrosalpinksa. To se pripisuje mehaničkom i hemijskom faktoru. Tečnost iz hidrosalpinksa „curi“ u materičnu duplju gde remeti normalnu funkciju endometriuma i smanjuje šansu za implantaciju embriona i razvoj trudnoće.

Hidrosalpinks (hydrosalpinx) smanjuje šansu za nastanak trudnoće kod vantelesne oplodnje (VTO).

Hidrosalpinks (hydrosalpinx) je takođe i faktor rizika za spontani pobačaj.

Žene koje imaju hidrosalpinks mogu imati pojačan vaginalni sekret.

Tretman hidrosalpinksa (hydrosalpinx) je hiruški i laparoskopija je metoda izbora. Odstranjivanjem jajovoda sa hidrosalpinksom je primarni tretman.

Pošto ta operacija može biti komplikovana zbog endometrioze, priraslica sa okolnim organima kao posledicom infekcije i prethodnih operacija, nekada se samo „blokira“, to je jest prekine kontakt između jajovoda i materice. Kod ovih operacija je potrebna dobra hiruška tehnika da ne bi došlo do oštećenja okolnih organa, pre svega jajnika.

Druga mogućnost hiruškog lečenja hidrosalpinksa je rekonstrukcija jajovoda, to jest „salpingostomija“. Operacija se izvodi tako što se hiruškim instrumentima „otvori“ zapušeni deo jajovoda i  rekonstruiše otvor jajovoda da ne bi došlo do ponovnog zatvaranja. Ovu metodu ima smisla raditi kod mlađih žena čiji partner ima normalan spermogram.

Ukoliko unutrašnji deo jajovoda nije mnogo oštećen, oko 25 % žena rodi dete posle ove operacije. Postoji rizik za vanmateričnu trudnoću

Kod lečenja hidrosalpinksa se vrši individualna procena i odluka zavisi od više faktora.

Diskretne promene na jajovodima koje mogu biti uzrok infertiliteta

Neke studije su pokazale da žene koje imaju problem infertiliteta imaju češće diskretne anatomske promene na jajovodima od žena koje nisu imale problem za začećem.

Proširenje jajovoda – divertilulum

Divertikulum jajovoda se javlja u 0,2-2% žena. Može se sa sigurnošću dijagnostikovati laparoskopijom kada dođe do zadržavanja ubrizganog kontrasta u proširenju, ali koja postepeno izađe i prođe kroz jajovod. Na testovima ispitivanja prohodnosti jajovoda kao što su histero-salpingografija (HSG) i histero-sonosalpingografija (HyCoSy) divertikulum se može protumačiti kao zapušenje jajovoda, to jest hidrosalpinks (hydrospalpix),  ali ako se sačeka i kontrast će postepeno izaći i jajovod će se prikazati kao prohodan.

Hidatidne ili Morganjijeve ciste

Hidatidne ili Morganjijeve ciste su male cistične strukture tankog zida, najčešće veličine do 10 mm koje se nalaze na spoljašnjem delu jajovoda. Potiču od ostataka kanala od kojih nastaju jajovodi. Dijagnostikuju se laparoskopskim pregledom i mogu se videti ultrazvukom, ali ne uvek. Ne mogu se videti pri ispitivanju prohodnosti jajovoda, kao što su HSG i HyCoSy. Studije su pokazale da se javljaju u 25-52% kod žena koje imaju problem sa začećem. Moguće da hidatidne ciste remete pokretljivost jajovoda i ometaju ulazak jajne ćelije u jajovod, ali njihov uticaj na fertilitet još uvek nije potpuno jasan. Ukoliko se hidatidne ciste dijagnostikuju na laparoskopiji, savetuje se uklanjanje.

Suženje jajovoda ili fimoza

Fimoza jajovoda je suženje jajovoda, najčešće u delu ka fimbrijama. Pri ispitivanju prohodnosti jajovoda, kontrast prolazi sporije, ali ipak izlazi u trbušnu duplju. Studije pokazuju da je fimoza cešća kod žena koje imaju endometriozu i infertilitet. Suženje jajovoda verovatno dovodo do poremećaja u transportu jajnih ćelija i spermatozoida. Može se korigovati laparoskopskom operacijom.

Sakulacija/kila jajovoda

Sakulacija ili kila jajovoda je proširenje u ampularnom delu jajovoda gde nedostaje mišićni sloj jajovoda. Najčećće se dijagnostikuje laparoskopski i verovatno ometa fini mehanizam kada fimbrije „hvataju i uvlače“ jajnu ćeliju. Može se korigovati laparoskopskom operacijom.

Nodularni salpingit (čvorići u zidu u zidu jajovoda)

Nodularni salpingit se na latinskom naziva salpingitis isthmica nodosa i manifestuje se kao fibrozni čvorići u istmičnom zidu jajovoda. Ne zna se tačno kako nastaju, da li su posledica infekcije ili su urođene promene. Može se dijagnostikovati HSG pregledom, mada je laparoskopija „zlatni standard“ za postavljenje dijagnoze. Javlja se kod  0,6-11% žena, češći je sa desne strane, i retko se javlja na oba jajovoda. Ove patološke promene remete funkciju jajovoda, a time i nastanak trudnoće. Nodularni salpingit povećava rizik za vanmateričnu trudnoću. Kada se dijagnostikuju, mogu se lečiti hiruški, mada je danas vantelesna oplodnja metoda koja dominira u lečenju tubarnog faktora infertiliteta.

Postavljanje tačne i rane dijagnoze skraćuje put do trudnoće. Dijagnostika počinje detaljnim uzimanjem podataka od oba partnera. Na osnovu toga se procenjuje da li je potrebno, pored standardnog HyCoSy testa raditi dodatni pregled, to jest laparoskopiju. 
Odluka o lečenju infertiliteta gde je uzrok u jajovodu zavisi od same patološke promene, godina starosti žene i dužine trajanja infertiliteta, kao i kvaliteta semena.