8% populacije dobije neku malignu bolest pre navršene 40 godine života i mnogi od njih se nisu ostvarili kao roditelji.
Na primer prema podacima američkog registra za karcinom dojke, jedna od 228 žena dobije rak dojke u svojim tridesetim godinama, a jedna od 69 u 40-tim godinama.
Rezultati lečenja malginih bolesti su mnogo bolji nego pre 30 godina, tako da se neke maligne bolesti poput onih u limfnim žlezdama i nekih vrsta leukemije leče i u preko 80 posto slučajeva. Cilj lečenja je da da ili potpuno izleči ili pretvori u hroničnu bolest. To se odnosi i na karcinom dojke, ako se otkrije u ranoj fazi.
Broj pacijenata obolelih od karcinoma je u porastu celom svetu.
Lečenje karcinoma citostaticima, zračenjem i hiruškom metodom može imati jako negativan uticaj po funkciju jajnika i testisa što smanjuje šansu ili potuno sprečava ostvarivanje trudnoće i rađanje dece.
Pored toga što citostatici i zračenje sprečavaju rast malignih ćelija, ”ubijaju” i zdrave ćelije gde su jajnici i testisi dosta ugroženi. Visoke doze citostatika i zračenje mogu potpuno da prekinu funkciju jajnika i testisa.
U poslednjih 15-tak godina postoji enorman napredak reproduktivne medicine da se fertilitet zaštiti pre lečenja zloćudnih bolesti, ali i pre lečenja nekih dobroćudnih bolesti koje se tretiraju citostaticima. Taj uži deo reproduktivne medicine se izdvojio pod imenom onkofertilitet ili reproduktivna onkologija.
Pristup prezervacijie fertiliteta je individualan i zavisi od godina starosti, bolesti, vrste terapije, partnerskog statusa, prognoze osnovne bolesti. Takođe, nisu svi citostatici štetni za jajnike i testise.
Suština je da se reproduktivne ćelije, to jest jajne ćelije i spermatozoidi, ili tkivo jajnika ili testisa zamrzne i sačuva, i onda iskoristi posle izlečenja osnovne bolesti, to jest kada ordinirajući onkolog smatra da je moguće iskoristiti ćelije i tkivo.
Kod muškaraca se posle puberteta zamrzavaju spermatozoidi pre lečenja. To je metoda koja je odavno u kliničkoj praksi. Poslednjih 10-ak godina se mnogo radilo na zamrzavanju tkiva testisa kod dečaka pre puberteta, koji još uvek nemaju mogućnost ejakulacije. Ta metoda počinje da se primenjuje i u kliničkoj praksi i sa akumulacijom znanja će ubrzo postati standardna klinička metoda.
Kod žena imamo više opcija: zamrzavanje jajnih ćelija, zamrzavanje embriona kod žena koje imaju partnera, zamrzavanje tkiva jajnika i hiruško „izmeštanje“ jajnika iz zone zračenja.
Zamrzavanje jajnih ćelija je jednostavnija metoda obzirom da ne ne zahteva hirušku intervenciju. Jajnici se stimulišu hormonima da bi se dobio što veći broj jajnih ćelija, pošto sa brojem jajnih ćelija raste i šansa za trudnoću. Kada pacijentkinja ozdravi, jajne ćelije se odmrznu, oplode spermatozoidima partnera ili donora, i onda se tako oplođena ćelija, to jest embrion stavi u materičnu duplju. Kod žena koje imaju partnere zamrzavaju se oplođene jajne ćelije, to jest embrioni. Treba naglasiti da su embrioni „vlasništvo“ oba partnera i da ih žena ne može iskoristiti bez saglasnosti partnera. Kada su u pitanju jajne ćelije, žena sama odlučuje kad i kako će ih iskoristiti.
Zamrzavanje jajnika zahteva najpre uzimanje tkiva hiruškom metodom, najčešće lapraoskopskom tehnikom. To je tehnika gde se kamera i instrumenti ubace u trbušnu duplju kroz 3-4 mala reza na prednjem trbušnom zidu. Tkivo jajnika se zatim zamrzne i transplantira, to jest vrati u organizam žene po ozdravljenju. Kod vraćanja tkiva jajnika treba imati na umu da kod pojedinih bolesti postoji rizik da se vrate i maligne ćelije osnovne bolesti, ako su metastazirale u jajnik. Da bi se rizik sveo na minimum, tkivo se detaljno proverava laboratorijskim metodama. Danas je zamrzavanje jajnika i transplantacija postala standardna klinička metoda i skinuta je takozvana oznaka „eksperimentalne metode“. Prednost kod transplantacije jajnika je što se trudnoća može ostvariti i prirodnim putem, i što žena dobije na kvalitetu života, pošto se povrati i hormonska funkcija.
Takođe, nekad se terapija citostaticima mora početi u roku od nekoliko dana i tada je samo zamrzavanje tkiva jajnika jedina opcija, pošto stimulacija jajnika pre zamrzavanja jajnih ćelija i embriona traje desetak dana.
Kod devojčica pre puberteta koje će imati agresivnu terapiju zamrzava se tkivo jajnika, pošto pre puberteta nije moguće zamrzavati jajne ćelije.
Najbolje je da se tkivo jajnika zamrzne pre lečenja citostaticima i zračenjem, ali se može raditi i posle terapije. Kod pacijenata sa leukemijom se i radi zamrzavanje jajnika posle tretmana citostaticima, kada je pacijentkinja u „remisiji“, to jest kada je rizik da su maligne ćelije prisutne u krvotoku minimalan.
Po izlečenju bolesti se tkivo jajnika odmrzne i posebnom hiruškom tehnikom transplanira u organizam zene.
Do sada je rođeno oko 200 zdrave dece posle transplantacije jajnika. Takođe je rođeno i nekoliko stotina dece posle vantelesne oplodnje gde su korišćene odmrznute jajne ćelije, i ta deca su takođe rođena zdrava i trudnoće prošle bez komplikacija. Da bi zena imala sansu od 80 posto da rodi dete posle zamrzavanja jajnih ćelija, mora imati bar 15 sačuvanih ćelija.
Treba naglasiti da su šanse za trudnoću mnogo veće kada su jajne ćelije i tkivo zamrzne pre 36 godine života. Gornja granica za zamrzavanje bi trebalo da bude 39 godina.
Jajne ćelije i tkivo jajnika se mogu zamrznuti i iz „socijalnih“ razloga, kada žena nema partnera ili hoće zbog privatnih razloga da odloži rađanje.
Zamrzavanje tkiva jajnika daje mogućnost i da se to tkivo transplantira i kad žena uđe u menopauzu, da bi se ublažili simptomi menopauze, umanjio rizik za bolesti srca i krvnih sudova i smanjenje gustine kostiju. U tom slučaju nije potrebna hormonska supstituciona terapija.
Za žene i muškarce koji nisu sačuvali tkivo jajnika ili jajne ćelije pre lečenja, a nije im se vratila funkcija jajnika, donacija jajnih ćelija i spermatozoida je mogućnost da se ostvari potomstvo. Donacija je sada dozvoljena u Srbiji.
Kada se zrači mala karlica, jajnici se mogu „izmestiti“ tako što se laparoskopskom tehnikom jajnici sa krvnim sudovima fiksiraju van male karlice i time izbegne direktno zračenje.
Transplantacija materice se takođe može svrstati u onkofertilitet. Ženama kojima je odstranjena materica zbog raka grlića materice , a koje nisu ostvarile potomstvo, može se transplantirati materica od neke druge žene. Do sada je u svetu rođeno oko četrdeset beba posle transplantacije materice.
Dr sc. med. Milan Milenkovic