Piše: Milan Milenkovic, MD, PhD
Inseminacija je metoda lečenja infertiliteta koja se zasniva na ubacivanju prethodno obrađenih spermatozoida u materičnu duplju u periodu očekivane ovulacije. Seme se obrađuje u laboratoriji da bi se izabrali progresivno pokretni spermatozoidi. Vreme kada će se desiti ovulacija se procenjuje ultrazvučnim pregledima i analizama hormona.
Šansa za trudnoću zavisi od dužine trajanja infertiliteta, godina starosti žene, uzroka infertiliteta kao i kvaliteta i broja spermatozoida.
Teoretski, kod svih parova sa infertiltetom se može raditi inseminacija, ali nisu svi parovi za inseminaciju. Šansa za trudnoću kod dobro selektovanih parova za ovu metodu je oko 15 % po inseminaciji.
Inače, fekunditet, to jest šansa za trudnoću po jednom menstrualnom ciklusu je 20%. Za 12 meseci 85% parova ostvari trudnoću, dok oko 15% parova ima neki oblik infertiliteta. Kod nižih vrsta, na primer miševa, fekunditet je 100%. Što je komplikovanija vrsta, teže se dolazi do potomstva što se objašnjava evolucionom biologijom.
Idealan par za inseminaciju je kada je infertilitet kraći od 12 meseci, žena mlađa od 35 godina i partner sa normalnim spermogramom. Teoretski, inseminacija se može raditi kod svih parova sa infertiltetom, ali nisu svi parovi za inseminaciju. Što bolja selekcija, veća je šansa za uspeh. Preduslov da bi se radila inseminacija je da su prohodni jajovodi.
Na prvom razgovoru se svakom paru predoči orijentaciona šansa za uspeh. Infertilitet se definiše kao bolest, ali su u principu parovi koji pokušavaju da ostvare trudnoću zdravi mladi ljudi.
Jako je bitno da par dobije detaljne informacije o metodama, a svaka odluka mora biti prihvatljiva za taj par. Jako je važno da se na početku razume da sa svakim sledećim pokušajem inseminacije šansa za uspeh raste, to jest raste kumulativna šansa.
Na primer, ako je šansa za uspeh po jednoj inseminacij 10-15%, posle tri inseminacije 30-40% parova će ostvariti trudnoću. Jedna holandska studija je pokazala da je kod parova sa neobjašnjivim infertilitetom gde je žena mlađa od 38 godina rezultat bio isti posle 6 inseminacija ili 3 vantelesne oplodnje. 75% parova je ostvarilo trudnoću.
Zašto ne uspeva inseminacija?
Nije svaka jajna ćelija i spermatozoid dobar što objašnjava fekunditet od 20%.
I kada imamo dobru jajnu ćeliju i spermatozoid, ne znači da će embrion biti dobar, niti da će endometrijum prihvatiti embrion;
Da bi inseminacija bila uspešna, u obrađenom uzorku semena mora biti više od 3 miliona progresivno pokretnih spermatozoida.
Ukoliko taj uslov nije ispunjen na dan inseminacije, ne treba raditi proceduru. Seme se može priptemiti i upotrebom mikrofluida za selekciju spermatozoida;
Inseminacija neće uspeti ako se ne uradi u vreme ovulacije.
Jajna ćelija je najsposobnija za oplodnju u prvih 5-6 sati nakon ovulacije. Predikcija ovulacije se postiže ultrazvučnim pregledima i analizom luteinizirajućeg hormona (LH) iz krvi ili korišćenjem validiranog testa na ovulaciju iz urina;
Inseminacija neće uspeti ako nije sinhronizovan rast dominantnog folikula i endometrijuma.
To se može prevazići upotrebom lekova za stimulaciju ovulacije. Kad endometrijum nije sinhronizovan sa dominatnim folikulom, ili se vidi neka promena na endometrijumu potrebno je uraditi histeroskopiju;
Inseminacija neće uspeti ako kateter ne može ili otežano prolazi kroz grlić materice što se češće dešava posle konizacije.
U slučaju prethodne konizacije treba pregledati grlić i uraditi probno stavljanje katetera u ciklusu pre planirane inseminacije. Ako kateter ne može da se stavi u materičnu duplju treba uraditi dilataciju grlića materice i/ili histeroskopiju pre inseminacije;
Ukoliko postoji submukozni miom ili polip
Ukoliko postoji submukozni miom ili polip treba ga histeroskopijom ukloniti pre inseminacije.
Da li treba raditi inseminaciju kod žena starijih od 40 godina?
Parovi gde je žena starija od 40 godina imaju najveće šanse za potomstvo VTO metodom.
Međutim, kod određenih parova koji ne žele VTO može se raditi inseminacija maksimalno 3-4 puta. Studije su pokazale da je uspeh kod parova gde je žena preko 40 godina od 1,2 -7% po inseminacijii i 13,7-22% po VTO, to jest transferu embriona. Jedna studija je pokazala da je kumulativna šansa za trudnoću i porođaj posle inseminacije:
- u 40.godini-23,8%;
- u 41 godini 16,7%;
- u 42. godini-23,5%.
Sa 44+ godina se ne savetuje inseminacija, sem ako postoji jaki psihološki razlog.
*Tekst se odnosi na inseminaciju semenom partnera.
Prikaz slučaja:
- Par koji pokušava da ostvari trudnoću 12 meseci. Normalan spermogram. Žena ima 33 godine, AMH 0,5 ng/ml (na donjoj granici normalnih vrednodti). Trudnoća i vaginalni porođaj u terminu posle inseminacije.
- Par koji pokušava da ostvari trudnoću 6 meseci. Normalan spermogram. Žena ima 42 godine. AMH 1 ng/ml. Trudnoća i spontani pobačaj u 4. nedelji trudnoće posle inseminacije. Nije došlo do trudnoće posle druge inseminacije. Savetovan VTO postupak.
- Par koji pokušava da ostvari trudnoću 12 meseci. Normalan spermogram. Žena ima 33 godine i sindrom policističnih jajnika (PCOS) sa neurednim ciklusima. Urađene su tri inseminacije (ovulacija stimulisana tabletama). Nije došlo do trudnoće.
- Par koji pokušava da ostvari trudnoću 18 meseci. Partner ima smanjenu pokretljivost spermatozoida. Žena ima 35 godina, AMH 2 ng/ml. Trudnoća i spontani pobačaj u 8. nedelji trudnoće posle prve inseminacije. Trudnoća i vaginalni porođaj u terminu posle druge inseminacije.