Vantelesna oplodnja (IVF)

Home » IVF » Vantelesna oplodnja (IVF)
Vantelesna oplodnja (VTO) ili in vitro fertilizacija (IVF) je metoda stara 45 godina koja za rezultat ima preko deset milona rođene dece u svetu.

U pitanju je metoda lečenja infertiliteta kada se jajne ćelije ”izvade” iz jajnika, oplode spermatozoidima i zatim se dobijeni embrion vrati u matericu gde dolazi do razvoja trudnoće.

Kada se radi vantelesna oplodnja?

VTO se radi ukoliko posle godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa ne dođe do trudnoće kod parova gde je žena mlađa od 35 godina, ili posle 6 meseci gde je žena starija od 35 godina.
VTO se može raditi i ranije ukoliko se zna da postoji neki faktor infertiliteta.

Podrazumeva se da se pre VTO urade neke jednostavnije metode ukoliko za to postoje mogućnosti. To mogu biti stimulacija jajnika tabletama, inseminacija, lečenje infekcija i drugih bolesti koje negativno utiču na fertilitet, kao i hiruške metode.

Kod kojih stanja se radi IVF postupak? 

IVF je preporučljiv za parove koji se suočavaju sa problemima kao što su:

  • zapušeni jajovodi;
  • poremećaji ovulacije (sindrom policističnih jajnika);
  • endometrioza;
  • muški infertilitet;
  • kod genetskih bolesti;
  • kod prethodne sterilizacije žene podvezivanjem jajovoda;
  • zamrzavanje embriona iz socijalnih i medicinskih razloga;
  • posle zamrzavanja jajnih ćelija;
  • neobjašnjivi infertilitet (kada se ne otkrije uzrok infertiliteta tokom ispitivanja);
  • kod malignih bolesti pre početka terapije koja je štetna za jajne ćelije i spermatozoide.

 

IVF proces u specijalističkoj ordinaciji Milenković

Vantelesna oplodnja u ordinaciji Milenkovic se radi u saradnji sa Specijalnom ginekološkom bolnicom Jevremova u Beogradu.

Priprema i konsultacije se obavljaju u ordinaciji, dok se aspiracija, transfer embriona i zamrzavanje embriona rade u Specijalnoj ginekološkoj bolnici Jevremova.

Priprema uključuje:

  • Detaljan ginekološki i ultrazvučni pregled.
  • Analize hormona i provere rezerve jajnika (AMH test).
  • Testovi na infekcije (hepatitis B, C, HIV, sifilis).
  • Analiza semene tečnosti kod muškarca.
  • Provera prohodnosti jajovoda i analiza materične duplje.
Proces IVF se sastoji od nekoliko koraka:

Hormonalna stimulacija: Stimulacija jajnika gonadotropinima da proizvedu više jajnih ćelija.
Aspiracija jajnih ćelija: Prikupljanje jajnih ćelija pod ultrazvučnom kontrolom.
Oplodnja: Jajne ćelije se oplode spermatozoidima u laboratoriji.
Razvoj embriona: Embrioni se prate u laboratoriji nekoliko dana.
Transfer embriona: Najbolji embrioni se vraćaju u matericu.
Praćenje trudnoće: Testiranje trudnoće 12-14 dana nakon transfera embriona.

Detaljnije informacije o svim koracima i  procesu vantelesne  možete pročitati ovde.

  • Posle aspiracije jajnih ćelija pacijentkinje dobijaju hormon progesteron.
  • 12-14 dana posle transfera embriona, radi se test na trudnoću (hormon beta hCG), iz krvi ili iz urina.

Trudnoće se kasnije kontrolišu kao i trudnoće nastale spontanim putem. 

Uspešnost VTO postupka

Dužina trajanja infertiliteta i godine starosti žene su dva najvažnija predikciona faktora.

Što kraće traje period infertiliteta, to su veće šanse za nastanak trudnoće.

Kod žena do 35 -36 godine starosti, uspešnost VTO a je oko 50-60 % po transferu embriona, da bi sa 44 godine 2-3 % žena ostvarilo trudnoću i rodilo dete.

Rezultat posle transfera svežeg ili prethodno zamrznutog embriona je sličan.

Realnije je procenjivati uspešnost po započetom VTO postupku i stimulaciji.

Dobrim rezultatom se smatra ako je ukupna uspešnost 35 % i više po započetom postupku, ali se rezultat uvek mora analizirati po starosnim grupama.

Uspešnost posle VTO doniranim jajnim želijama je oko 50-60% po transferu embriona.

 

Potencijalne komplikacije

Tokom postupka se mogu javiti nuspojave lekova za stimulaciju, kao što su pospanost, umor, nadutost, bolovi u stomaku i glavobolja, ali one nestaju nakon tretmana. Aspiracija jajnih ćelija može biti bolna, pa se izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji.

Dugoročno ne postoji rizik od karcinoma ili drugih bolesti nakon VTO ili upotrebe lekova za stimulaciju.

Rizik od krvarenja i infekcije nakon aspiracije jajnih ćelija je manji od 1%.

Rizik od sindroma hiperestimulacije jajnika (OHSS) je između 5% i 10% i povećava se sa brojem dobijenih jajnih ćelija.

OHSS može uzrokovati bolove u stomaku, povećane jajnike, tečnost u stomaku i grudima, otežano disanje i bolove u grudima. Kada postoji visok rizik za OHSS, koristi se „agonist“ stop injekcija, a embrioni koji ispunjavaju kriterijume se zamrzavaju

Koliko traje postupak vantelesne oplodnje?
VTO postupak traje od 12-14 dana pa do 4-5 nedelja u zavisnosti koji se protokol koristi. Danas se najčesće koristi kratki, to jest antagonist protokol, i uglavnom sve bude gotovo za 14-17 dana.
Kako se ponašati posle transfera embriona?
Pacijentkinja se može vratiti normalnim aktivnostima posle transfera embriona. Ne savetuju se teže fizičke aktivnosti ni apsolutno mirovanje. Sa laganim fizičkim treninom se moće početi dan-dva posle embrio transfera. Ne savetuje se skakanje i nagli pokreti koji mogu dovesti do bolova u stomaku. 

VTO se radi 1978.godine i nema dokaza da strogo mirovanje povećava uspešnost VTO procedure. 

Pacijentkinja može da vozi automobil i da putuje avionom. Ukoliko je let duži od 6 sati i pacijentkinja putuje u roku od dve nedelje posle transfera savetuje se terapija niskomolekularnim heparinom (fraxiparin) pre putovanja. Savetuje se uobičajena ishrana koju je pacijentkinja imala i pre VTO. Pogledati blog o ishrani.

Ne savetuju se seksulani odnosi u periodu od stop injekcije do transfera zbog rizika od multiplih trudnoća u slučaju prevremene ili nkanadne ovulacije posle aspiracije jajnih ćelija.

Kada se može ponoviti VTO postupak?
Ako ne dođe do trudnoće VTO se najčešće ponavlja posle dva-tri meseca. U određenim situacijama ali se može ponoviti i neposredno posle aspiracije, na primer kada se zamrzavaju embrioni pre terapije citostaticima kod malignih bolesti ili kada se primenjuje takozvani ”dual stimulation” protokol.
Koliko puta se može ponoviti vantelesna oplodnja?
VTO se može raditi više puta i koliko će se puta raditi zavisi od starosti pacijenata, kvaliteta embriona, oplodnje i prethodnih postupaka.. U svakom slucaju procena je individualna.
Kako se pripremiti za prvu konsultaciju?
Na prvu konsultaciju dolaze oba partnera. Poželjno je da par već ima analize AMH, TSH i spermogram. Potrebne su i serološke analize oba partnera na hepatit B, hepatit C, sifilis i rubella kod žene.
Koja je cena vantelesne oplodnje u ordinaciji Milenković?
Cenu vantelesne oplodnje pogledajte u cenovniku koji se redovno ažurira.
Da li u ordinaciji Milenkovic dostupna VTO preko fonda?

Ordinacija Milenkovic radi VTO kod parova finansiranih preko RFZO Republike Srbije. Potrebno je da par na komisiji izabere Specijalnu ginekološku bolnicu Jevremova. Detaljnije o procesu VTO o trošku države možete pročitati ovde

Da li VTO povećava rizik za karcinom?
VTO ili tačnije lekovi koji se koriste za stimulaciju ne povećavaju rizik za nastanak karcinoma. VTO se radi od 1978. godine i nijedna epidemiološka studija nije pokazala da VTO povećava rizik ni za karcinom ni za neku drugu bolest.
Koji su neželjeni efekti lekova u procesu VTO?
Prvih dana stimulacije u kratkom protokolu najčešće nema neželjenih efekata. Pri kraju stimulacije pacijentkinje mogu osećati umor, pospanost, nadudost grudi i stomaka i glavobolju. Nekada se javi crvenilo na mestu uboda posle injekcije lekova koji blokiraju funkciju jajnika (Cetrotide, Orgalutran). Sva ta neželjena dejstva nestaju po prekidu terapije.

Pacijentkinja nema nećeljene efekte na početku terapije u dugom protokolu. Posle nekoliko dana terapije agonistima GnRH pacijentkinja može da ima simptome slične simptomima u menopausi obzirom da jajnici prestaju da proizvode estrogen. To mpće biti lupanje srca, nesanica, suva koža i kosa, promene raspoloženja i glavobolja. Simptomi nestaju po početku stimulacije hormonima FSL/LH. Prvih dana stimulacije hormonima u principu nema neželjenih efekata, dok se pri kraju stimulacije mogu javiti isti efetki lekova kao u kratkom protokolu. Tegobe nestaju po prestanku terapije.

Da li DHEA povećava šansu za uspeh vantelesne oplodnje?
Didhidroepiandrosteron (DHEA) ne povećava šansu za uspeh VTO. Ideja da DHEA je stara oko 20 godina, ali do sada nijedna studija nije pokazala da DHEA povećava uspešnost VTO. DHEA ima i neželjene efekte tako što povećava nivo testosterona u krv i remeti odnos dobrog i lošeg holesterola.
Da li fraxiparin i aspirin povećavaju uspešnost postupka?
Nisko molekularni heparin (Fraxiparin, Fragmin) i acelisalicilna kiselina (aspirin) ne povećavaju uspešnost VTO procedure. Savetuju se samo ukoliko za to postoji neka druga indikacija.
Da li intralipidna infuzija povećava uspešnost vantelesne?
Neke studije slabijeg kvaliteta i sa malim brojem pacijenata su pokazale nešto veću uspešnost kod žena posle više neuspešnih transfera embriona, a gde je embrion bio dobrog kvaliteta. Još uvek nema dovoljno dokaza da bi se intralipidi koristili u rutinskoj kliničkoj praksi.
Da li je trudnoća posle VTO rizična ?
Trudnoća posle VTO ima nešto povišeni rizik za komplikacije u trudnoći.

Rizik za preeklampsiju (povišenik krvni pritisak, gubitak proteina, otoci) i diabetes u trudnoći se javlja kod 3 % trudnica posle sponatnog začeća, dok je taj procenat 5-6% posle vantelesne oplodnje. VTO nosi nešto povišeni rizik za krvarenje u trudnoći, prevremeni porođaj i manju telesnu masu na rođenju. Deca rođena posle transfera prethodno zamrznutog embriona imaju nešto veću telesnu masu na rođenju u odnosu na decu rođenu posle spontanog začeća.

Blizanačke trudnoće imaju nekoliko puta veći rizik za prevremeni porođaj i komplikacije kod deteta vezane za prevremeno rođenje, naročito kada je porodjaj pre 30 nedelje gestacije. Trudnoće posle VTO doniranom jajnom ćelijom imaju rizik za preeklampsiju oko 10 %. Zbog navedenih rizika, trudnoće posle VTO treba kontrolisati u ustanovama sa iskustvom u praćenju rizičnih trudnoća.

Šta je folikul?
Folikul je kompleks ćelija gde se u centru nalazi jajna ćelija koja ima 23 hromozoma, a oko nje su ”somatske ćelije” koje imaju po 46 hromozoma.  Kad se u određenom trenutku tokom sazrevanja jajne ćelije pojavi tečnost između somatskih ćelija koje je okružuju, nastaje antralni folikul koji se može videti ultrazvučnim pregledom. Sama jajna ćelija je 0,1 mm i ne može se videti na ultrazviučnom pregledu.

Tokom stimulacije u VTO postupku folikul raste i tako se indirekto prati sazrevanje jajne ćelije. Rast folikula korelira sa nivoom estradiola u krvi. Jajna ćelija se ne nalazi u svakom folikulu, tako da se na aspiraciji obično naže manji broj jajnih ćelija u odnosu na broj folikula.

Da li VTO smanjuje rezervu jajnika i povećava rizik za raniju menopauzu?

VTO ne povećava rizik za raniji ulazak u menopauzu niti smanjuje rezervu jajnika.

Fiziološki se svakog meseca kod žena sa redovnim ciklusima oslobodi jajna ćelija od oko 1000 koje su krenule u proces sazrevanja i razvoja koji traje oko 6 meseci. One jajne ćelije koje se nalaze u antralnim folikulima koje vidimo na ekranu ultrazvuka su došle u završnu fazu. Pošto se jedna jajna ćelija oslobidila ovulacijom, ostale će propasti, to jest ući u proces apoptoze-programirane ćelijske smrti.

Stimulaciojm hormonima FSH i LH mi pomognemo tim ćelijama da prežive i nastave razvoj i proces sazrevanja.

Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno nas kontaktirajte.

Odgovor možete očekivati u radnom vremenu ordinacije, od ponedeljka do petka, između 10 i 20 časova. 

10 + 14 =

Scheduling Appointments at IVF Milenkovic

To schedule any appointments, consultations, or procedures, please call us at +381 69 502 2222.

You can also call us through the Viber and WhatsApp apps. 

Appointments can also be scheduled via email:

Info@drmilenkovic.com

Or directly through the contact form:

IVF Milenković

Specijalistička ordinacija Milenković, osnovana od strane doktora Milana Milenkovića, nudi kompletan spektar usluga u domenu ginekologije i akušerstva, uz  specijalizovanu dijagnostiku i lečenje infertiliteta.

Dr sci. med. Milan Milenković

Dr Milenković je specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka sa internacionalnim iskustvom u Švedskoj i Srbiji.

Radio je u prestižnim bolnicama i klinikama, uključujući Sahlgrenska, Karolinska, Stockholm IVF i Gemma IVF, i osnivač je ginekološke ordinacije Beogyn i IVF Milenković. Govori engleski, švedski i norveški.