Histeroskopija je minimalno invazivna hiruška intervencija kada se instrument na kome se nalazi kamera ubaci u matericu da bi se pregledao kanal grlića materice i materična duplja. To podrazumeva da se u matericu ubaci tečnost ili gas (najčešće CO2) kako bi se razdvojio prednji od zadnjeg materičnog zida. Gas se u današnje vreme koristi vrlo retko i samo kod dijagnostičke histeroskopije.
Radi se u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji.
Može biti dijagnostička, kada se samo ispituje unutrašnjost materice i operativna kada se odstranjuju priraslice, polip, miom, urođene pregrade u materici i strano telo (najčešće zaostala spirala). Obilna i neuredna krvarenja se takođe mogu operativno lečiti histeroskopijom, kada se odstranjuje endometrium, to jest tkivo iz koga se krvari.
Ako se na dijagnostičkoj histeroskopiji otkrije neka patološka promena, najčešće se odmah operiše.
Instrumenti i oprema za histeroskopiju
Histeroskop je metalni instrument u kome se nalazi kamera koja je spojena sa monitorom. Na histeroskopu se nalaze instrumenti koji se koriste da bi se odstranila neka patološka promena. Instrumenti mogu biti čisto mehanički, kao što su makaze i „klješta“ za biopsiju koji nisu spojeni na izvor energije.
Ovim mehaničkim instrumentima se mogu odstraniti polip, pregrada (septum), zaostala spirala i uzeti biopsija.
Histeroskop gde su instrumenti povezani sa izvorom energije, to jest generatorom se naziva resektoskop. Instrumenti u obliku omče ili kukice su povezani na generator i koriste monopolarnu i bipolarnu energiju za odstranjivanje patološke promene i zaustavljanje krvarenja. Kada se koristi bipolana energija u matericu se ubacuje fiziološki rastvor, dok se kod monoplarne energije koristi glicin ili manitol. Kao izvor energije se može koristiti i laser. Resektoskopom se mogu odstraniti polip, miom, pregrada (septum) i zaostala spirala, uzeti biopsija i odstraniti endometrium kod obilnih i neurednih krvarenja.
Postoji i histeroskop novije generacije koji se koristi za operativnu histeroskopiju bez upotrebe energije. Bazira se na instrumentu koji mehanički odstrani patološku promenu, na primer miom ili polip i zatim „usisa“ taj materijal koji se šalje na histopatološki pregled. Engleski naziv je shaver tako da se taj naziv često koristi i u drugim jezicima.
Histeroskop može biti i od fleksibilnog materijala, ne samo od metala. Takav histeroskop se ređe koristi u kliničkoj praksi.
Svaki od opisanih vrsta histeroskopa ima svoju primenu i jedna metoda ne isključuje drugu. Pristup svakom pacijentu je individualan i različit u odnosu na promenu koja se operiše.
Pored ovih instrumenata potrebna je kamera, optički instrument i izvor svetlosti koji su povezani sa monitorom i omogućavaju vizualizaciju unutrašnjosti materice.
Kvalitetna oprema i instrumenti su jako bitni za krajnji rezultat operacije. Savremeni instrumenti i izvor energije minimalno oštećuju zdravo tkivo, dok kamera i izvor svetlosti omogućuju jasnu sliku gde se mogu uočiti i najmanje patološke promene.
Kada se radi histeroskopija?
- ispitivanje infertiliteta;
- ispitivanje ponovljenih spontanih pobačaja i neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje;
- ispitivanje neurednih menstrualnih krvarenja;
- ispitivanje krvarenje iz materice u menopauzi;
- odstranjivanje polipa;
- odstranjivanje pregrada (septuma) u materičnoj duplji;
- odstranjivanje mioma koji se nalaze u materičnoj duplji;
- operativni tretman priraslica i ožiljnog tkiva u materičnoj duplji (Ascherman sindrom):
- operativni tretman obilnih i neredovnih menstruacija kada se odstranjuje deo endometriuma.
Histeroskopija i vantelesna oplodnja (VTO)
Histeroskopija nije standardna metoda koja se radi pre VTO. Radi se ukoliko se na ultrazvučnom pregledu vidi ili postoji sumnja na neku patološku promenu ili anomaliju materice. Histeroskopija se radi i kada posle nekoliko transfera embriona dobrog kvaliteta nije došlo do trudnoće ili kada je bilo teškoća pri transferu embriona.
Histeroskopija i laparoskopija
Nekada se u isto vreme, to jest dok je pacijent u anesteziji radi i laparoskopija i histeroskopija, ukoliko za to postoji razlog. Nije pravilo da mora da se radi histeroskopija i laparoskopija u isto vreme.
Histeroskopija i polip endometriuma
Polip je zadebljanje endometriuma koje se sastoji od žlezda, vezivnog tkiva i krvnih sudova. Polipi najčešće ne daju simptome. Javljaju se u 7-34 % žena zavisno od populacije koja je analizirana. Kod žena sa neurednim i obilnim krvarenjima, polip je otkriven kod 10-40% žena.
Polipi su češći kod žena sa infertilitetom, neuspelim pokušajima VTO i endometriozom. Histeroskopsko odstranjivanje polipa povećava šansu za uspešnu trudnoću. Tačan mehanizam na koji polip utiče na fertilitet nije jasan, ali se pretpostavlja da predstavlja mehaničku prepreku, remeti efekat progesterona na endometrium i smanjuje šansu za implantaciju, to jest „učvršćivanje“ embriona u endometiumu. Rizik za malignitet kod polipa je 2-3 %. Ustaljena je praksa da se polipi odstranjuju kod žena koje imaju neuredna krvarenja, problem za začećem i ponovljenim spontanim pobačajima kao i kod kod žena u menopauzi.
Histeroskopija i miomi
Myoms koji se nalaze u celosti ili delimično u materičnoj duplji se nazivaju submukozni miomi i operišu se histeroskopski. To su miomi koji po internacionlanoj klasifikaciji pripadaju grupi 0,1 i 2. Odstranjuju se resektoskopom i mehaničkim instrumentima (shaver).
Submukozni miomi mogu biti uzrok neurednih i obilnih krvarenja, spontanih pobačaja i infertiliteta.
Histeroskopija i resekcija/odstranjivanje endometriuma
Obilne i neuredne menstruacije dugoročno dovode do anemije koja se manifestuje pre svega kroz umor, poremećaj srčanog ritma i ograničavanje svakodnevnih aktivnosti. Ranije se u takvim slučajevima odstranjivala materica posle završenog perioda rađanja.
Danas se najčešće za lečenje neurednih i obilnih krvarenja iz materice koristi hormonska spirala koja u sebi sadrži hormon progesteron. Kod žena kod kojih se zbog medicinskih razloga ne može koristiti spirala, ili pacijentkinja ne želi spiralu može se resektoskopom odstraniti endometrium, unutrašnji deo materice koji je izvor krvarenja. Resekacija endometrium se radi samo kod žena koje ne žele više trudnoća. Većina žena posle ove intervencije nema uopšte krvarenja, a kod nekih se intervencija ponavlja posle izvesnog vremena ukoliko se nastave obilna i neuredna krvarenja.
Histeroskopija i Ascherman sindrom
Priraslice (ožiljno tkivo) u materičnoj duplji, to jest Ascherman sindrom nastaju kao posledica oštećenja bazalnog sloja endometriuma i to najčešće posle kiretaže zbog zaostalog tkiva trudnoće i krvarenja posle spontanog pobačaja ili porođaja. Najčešći simptomi su oskudne menstruacije, potpuni prestanak menstrualnih krvarenja, infertilitet i ponovljeni spontani pobačaji. Asherman sindrom se leči histeroskopski i cilj je da se rekonstruiše materična duplja i vrati regularni menstrualni ciklus i tako poveća šansa za trudnoću.
Histeroskopija i malformacije materice
5-7 % žena se rodi sa nekom anomalijom materice. 17 % žena koje imaju ponovljene spontane pobačaje imaju urođene malformacije materice. Oko 30 % od svih anomalija materice je septum ili pregrada materične duplje. Septum može biti duž cele materične duplje ili samo u jednom delu. Tačna veza između infertiliteta i spetuma materice nije u potpunost jasna. Septum predstavlja faktor rizika za ponovljene spontane pobačaje. Operiše se histeroskopski i ustaljena je praksa bazirana na naučnim studijama da se septum operiše kod ponovljenih spontanih pobačaja i žena koje imaju problem sa začećem.
Histeroskopija i komplikacije
Komplikacije u toku i posle histeroskopije mogu biti perforacija/probijanje materičnog zida instrumentima, krvarenje , infekcija i nastanak Ascherman sindroma. Obzirom da se tokom histeroskopije koristi tečnost koja razdvaja prednji od zadnjeg materičnog zida može doći do zadržavanja tečnosti u organizmu i „preopterećenje tečnošću“. Kada se koristi bipolarna energija i fiziološki rastvor taj rizik je minimalan. Komplikacije posle histeroskopije su jako retke i javljaju se u 0,30% slučajeva.
Histeroskopija u ordinaciji Milenković
U ordinaciji Milenković se koriste sve histeroskopske metode sa individulanim pristupom.
Najčešće se koristi bipolarni resektoskop sa fiziološkim rastvorom kao mediumom što uz decenijsko hiruško iskustvo i savremene instrumente i opremu poslednje generacije renomiranih proizvođača Storz, ERBE i Wolf daje odlične kliničke rezultate uz visoku sigurnost za pacijente.