Prevencija igra ključnu ulogu u olakšavanju tranzicije kroz menopauzu i ublažavanju njenih simptoma. Žene često zanemaruju pripremu za ovaj period ni same ne shvatajući da telo može da prođe kroz značajne promene pre nego što zvanično počne.
Ono što znamo zasada jeste da je soja bogata estrogenima i može u izvesnoj meri da ublaži simptome menopauze, ali ni približno kao terapija estrogenima. Ishrana bogata proteinima smanjuje rizik za osteoporozu. – Profesor dr Milan Milenković, ginekolog
Hormonska terapija može biti efikasan način ublažavanja simptoma menopauze, ali je važno započeti terapiju u odgovarajuće vreme. Ukoliko se hormonska terapija započne deset godina nakon početka menopauze ili nakon 60. godine, raste rizik za bolesti srca i krvnih sudova, kaže profesor Milenković
Priprema za menopauzu uključuje i razumevanje i prihvatanje svih promena koje ovaj period nosi sa sobom. Informisanje o simptomima i mogućnostima tretmana, usvajanje zdravih životnih navika i redovne posete lekaru mogu učiniti tranziciju manje stresnom i udobnijom.
Da li ste ikada tokom poslovnog sastanka osetili kako temperatura naglo raste, kao da je neko iznenada pojačao peć na maksimum, a da to nije povezano sa osećajem treme? Ili ste se usred noći probudili znojavi, kao da ste pretrčali maraton, a da temperature nisu ekstremne?
Ili vam se čini da je vaše raspoloženje kao na rolerkosteru i imate iznenadne smene osećanja, bes naglo prelazi u tugu, pa potom u sreću, bez jasnog razloga. Ako se prepoznajete u ovim situacijama i imate između 45 i 55 godina, moguće je da ulazite u fazu menopauze.
Baš kao što je slučaj sa tabuizacijom menstruacije, menopauza, uprkos svojoj prirodi, još uvek nosi sa sobom izvesnu dozu stigmatizacije i često se izbegavaju razgovori o njoj. Čak i prilikom poseta ginekologu, žene često nisu dovoljno informisane i pripremljene za sve ono što ova životna faza donosi. Percepcija menopauze kao nečega što spada u sferu privatnog i neprijatnog često dovodi do toga da se o njoj šapuće, dok društveni interes za ovu fazu ženskog reproduktivnog zdravlja često izostaje i ostavlja mnoge žene da se u svoja četiri zida same suočavaju sa simptomima i izazovima koje ona donosi, što često može da bude izuzetno frustrirajuće ali i zbunjujuće.
A menopauza nije ništa drugo do prirodan deo životnog ciklusa i reproduktivnog zdravlja svake žene. Ova faza predstavlja kraj menstrualnog ciklusa nakon 12 uzastopnih meseci bez menstruacije. Pre toga, većina žena prolazi kroz period tranzicije koji može da traje i do deset godina, a koji se naziva perimenopauza.
Profesor dr Milan Milenković, ginekolog, kaže da je prosek godina za ulazak u menopauzu između 51 i 52.
„Žena se rodi sa oko 500 000-100000 jajnih ćelija. One se do puberteta nalaze u ’uspavanom’ stanju. U pubertetu se jajne ćelije aktiviraju i svakog meseca se u procesu ovulacije oslobodi po jedna jajna ćelija. Ukoliko ne dođe do trudnoće, dolazi do novog menstrualnog krvarenja. Da bi došlo do ovulacije, oko 1000 jajnih ćelija sazreva oko šest meseci, da bi samo jedna ovulirala. Kada se jajne ćelije istroše, žena ulazi u menopauzu. Jajnici tokom reproduktivne faze luče estrogen i progesteron u ciklusima. Nedostatak estrogena u menopauzi dovodi do simptoma menopauze poput noćnog znojenja, nesanice, lupanja srca, suvoće vagine. Oko 1% žena uđe u menopauzu pre 40. godine i to se naziva prevremenom menopauzom“, naglašava profesor Milenković, dodajući da godine starosti ulaska u menopauzu dobro koreliraju sa godinama kada je majka ušla u menopauzu. Pušenje, operacije na jajnicima, citostatici i zračenje su faktori rizika za ulazak u raniju menopauzu.
Glavna dva hormona koja su uključena u ovaj proces jesu progesteron i estrogen. Kada jajnici počnu da proizvode manje ovih hormona, telo žene prolazi kroz značajne promene. Pored toga što su odgovorni za regulaciju menstrualnog ciklusa, imaju širi uticaj na telesne funkcije. Estrogen igra ključnu ulogu u regulaciji telesne temperature, održavanju zdravlja kože, krvnih sudova i kostiju. Progesteron utiče na san, raspoloženje i funkciju reproduktivnog sistema.
Smanjenje njihovog nivoa tokom menopauze može dovesti do fizičkih simptoma kao što su valunzi, noćno znojenje, suvoća vagine i promene u telesnom sastavu. Ipak, uzimanje suplementacije i neke preventivne mere mogu znatno da smanje neprijatnosti. Ne kaže se uzalud da je prevencija pola zdravlja.
„Vežbanje ima efekat na mišićno-koštani sistem u menopauzi, kao i na telesnu masu. Svakako se savetuje svima, ali je pristup individualan. Postoje studije koje pokazuju da fizička aktivnost smanjuje tegobe menopauze.“ Iako je činjenica da i preterana fizička aktivnost može dovesti do posledica po zdravlje, naglašava da ne postoje dokazi da ona utiče na menopauzu.
Gubitak estrogena često može da dovede do smanjenja gustine kostiju, što dalje vodi ka osteoporozi. Pored vežbanja, i medikamenata, preporučuje se i ishrana bogata kalcijumom i vitaminom D, koja igra ključnu ulogu u održavanju jakih kostiju, ali, kako naglašava profesor Milenković, ishrana u menopauzi je dosta popularizovana bez adekvatnih dokaza i naučnih studija.
„Ono što znamo zasada jeste da je soja je bogata estrogenima i može u izvesnoj meri da ublaži simptome menopauze, ali ni približno kao terapija estrogenima. Ishrana bogata proteinima smanjuje rizik za osteoporozu.“
Ne prolazi samo telo žene tokom ovog perioda kroz tranziciju – menopauza ima dubok i često zanemaren uticaj na psihičko zdravlje žene. Promene u hormonalnom balansu mogu izazvati emocionalne turbulencije poput anksioznosti i depresije. Žene doživljavaju hipersenzitivnost, nervozu i umor kao česte pratioce ovog perioda. Prilagođavanje novim emocionalnim stanjima koja mogu naglo varirati je izazovno, a pored svega, žene često nailaze na nedostatak razumevanja zbog nekontrolisanih promena raspoloženja. Osećanje da se kližete na emocionalnoj klackalici postaje svakodnevica.
Tokom perimenopauze i menopauze metabolizam se usporava, što može dovesti do povećanja telesne težine. Višak kilograma može pogoršati neke od simptoma, posebno valunge. Pored toga, nesanica je čest simptom menopauze. Kako bi se prevenirali ovi simptomi, doktori preporučuju izbegavanje kofeina i alkohola pre spavanja, održavanje hladne i tamne spavaće sobe, i ustaljen raspored spavanja.
Priprema za menopauzu uključuje i razumevanje i prihvatanje svih promena koje ovaj period nosi sa sobom. Informisanje o simptomima i mogućnostima tretmana, usvajanje zdravih životnih navika i redovne posete lekaru mogu učiniti tranziciju manje stresnom i udobnijom.
„Studije na velikom broju žena pokazale su da ukoliko se terapija estrogenom počne sa prvim simptomima do najkasnije 10 godina od početka tegoba smanjuje se rizik za kardiovaskularne bolesti i osteoporozu. Estrogeni imaju pozitivan efekat i na kožu, mentalno stanje i smanjuju unutrašnje masti. Inače zdrav način života i održavanje normalne telesne mase su jako bitni, pošto predstavljaju faktore rizika za bolesti srca i krvnih sudova, kao i dijabetes“, ističe profesor Milenković.
Hormonska terapija može biti efikasan način ublažavanja simptoma menopauze, ali je važno započeti terapiju u odgovarajuće vreme. Ukoliko se hormonska terapija započne deset godina nakon početka menopauze ili nakon 60. godine, raste rizik za bolesti srca i krvnih sudova. Međutim, estrogeni u obliku flastera, gela i spreja imaju manji rizik za trombozu u odnosu na tablete, dodaje profesor Milenković.
Ulazak u menopauzu je genetski uslovljen, ali postoje i kulturološke razlike u prihvatanju menopauze i stava prema lečenju, a najčešća zabluda je da hormonska terapija povećava rizik za karcinom dojke i sluzokože materice.
Ginekolog Milan Milenković kaže da se uglavnom kod žena koje su odstranile matericu savetuje samo terapija estrogenima, a da studije koje su pratile te žene 15 godina nisu pokazale povećani rizik za karcinom dojke.
„Terapija samo estrogenima povećava rizik za karcinom sluzokože materice, i zato se kod žena koje imaju matericu savetuje kombinovana terapija estrogenom i progesteronom. U zavisnosti od toga koji je preparat progesterona, raste neznatno rizik za karcinom dojke posle 5 godina, ali prestaje posle prekida terapije. Kombinovana hormonska terapija smanjuje rizik za karcinom sluzokože materice kod gojaznih žena u menopauzi i smanjuje rizik za karcinom debelog creva“, naglašava on. Upravo zato se ženama posle 40. godine savetuje odlazak na mamografiju na svake dve godine.
Prevencija igra ključnu ulogu u olakšavanju tranzicije kroz menopauzu i ublažavanju njenih simptoma. Žene često zanemaruju pripremu za ovaj period ni same ne shvatajući da telo može da prođe kroz značajne promene pre nego što menopauza zvanično počne.