Karcinom jajnika

Home » Ginekologija » Ginekološka onkologija/karcinomi » Karcinom jajnika

Ginekologija

Karcinom jajnika

Karcinom (rak) jajnika j je maligni tumor jajnika. Javlja se kod 9-17 žena od 100 000 žena i postoje velike geografske varijacije.

Prosečna starost pri postavljanju dijagnoze je 68 godina. Češći je u Severnoj Evropi i Americi, dok se ređe javlja u Africi i Aziji.

Karcinom jajnika nastaje iz epitela jajnika, dok jedan tip karcinoma nastaje u jajovodima.

Karcinom jajnika, jajovoda i peritoneuma (trbušna maramica) ima istu genezu.

Simptomi raka jajnika su:

bolovi u stomaku i maloj karlici;
nadutost stomaka;
osećaj pritiska u stomaku;
često mokrenje;
poremećaj rada creva;
gubitak apetita ili brzi osećaj sitosti;

95% žena obolelih od karcinoma jajnika ima simptome pre postavljanja dijagnoze

Faktori rizika za nastanak karcinoma jajnika su:

genetski faktor-mutacije koji mogu biti nasledne i novonastale (mutacije gena BRCA1, BRCA2, MMR/Linč sindrom, p53, BRIP1, PALB2, RAD51C, RAD51D, PTEN, ARID1A). Nosioci mutacija BRCA1 i BRCA2 imaju povišeni rizik za karcinom jajovoda i peritoneuma (trbušne maramice);
infertilitet;
endometrioza;
kasna menopauza i rano dobijanje prve menstruacije;
neravnoteža između estrogena i progesterona;
povišeni body mass index (BMI).

Tablete za kontracepciju smanjuju rizik za rak jajnika tako što smanjuju broj ovulacija i inflamatornih procesa koji se dešavaju tokom ovulacije. Žene koje su koristile kontraceptivne pilule 5 godina imaju 50% manji rizik za rak jajnika;
trudnoća i dojenje smanjuju rizik za rak jajnika;
odstranjivanja jajnika i jajovoda po završetku rađanja kod žena nosioca mutacija BRCA 1, BRCA 2 i žena sa Linč sindromom. Operacija se savetuje između 35-45 godine života u zavisnosti od mutacije.
odstranjivanje jajovoda (serozni karcinom se razvija iz jajovoda);
sterilizacija-hiruško podvezivanje/presecanje jajovoda;
fizički trening;
smanjenje telesne težine ukoliko je povišena.

Klasifikacija karcinoma jajnika

Klasifikacija Međunarodne federacije ginekologa i akušera (FIGO)

Stadijum	Podstadijum	Opis
Stadijum I	IA	Tumor zahvata jedan jajnik ili jajovod sa celovitom kapsulom
	IB	Tumor zahvata oba jajnika ili jajovoda sa celovitom kapsulom
	IC1	Ruptura (pucanje) tumora tokom operacije
	IC2 / IC3	Ruptura tumora pre operacije ili rast tumora kroz omotač tumora (IC2); Maligne ćelije u tečnosti trbušne duplje (IC3)
Stadijum II	IIA	Tumor zahvata matericu
Stadijum II	IIB	Tumor zahvata trbušnu maramicu
Stadijum III	IIIA1	Maligne ćelije u limfnim žlezdama van trbušne duplje
	IIIA2	Mikroskopske metastaze na trbušnoj maramici izvan male karlice
	IIIB	Vidljive metastaze < 2cm na trbušnoj maramici sa ili bez širenja u limfne čvorove
	IIIC	Metastaze > 2 cm na trbušnoj maramici sa ili bez širenja u limfne čvorove. Metastaze na spoljnoj strani jetre i slezine
Stadijum IV	IVA	Maligne ćelije u grudnoj duplji
Stadijum IV	IVB	Metastaze u organima van trbušne duplje

Klasifikacija karcinoma po histološkom tipu:

serozni karcinom niskog stepena;
serozni karcinom visokog stepena;
mucinozni karcinom,
endometrioidni karcinom;
karcinom svetlih ćelija;
maligni Brenner tumor;
nediferentovani karcinom;
mezonefrotski karcinom;
karcinosarkom.

Kako se postavlja dijagnoza karcinoma jajnika?

Karcinom jajnika se dijagnostikuje sledećim pregledima i analizama:

Ginekološki pregled
Vaginalni ultrazvučni pregled (uz primenu IOTA kriterijuma – International Ovarian Tumor Analysis)
Kompjuterizovana tomografija (CT)
Magnetna rezonanca (MR)
Pozitron-emisiona tomografija (PET)

CA125, HE4, CEA, CA19-9
RMI (Risk of Malignancy Index)
ROMA indeks (Risk of Ovarian Malignancy Algorithm)

Aspiracija tečnosti iz trbušne i/ili grudne duplje uz citološku analizu
Biopsija limfnih žlezda
Laparoskopija
Kolonoskopija i gastroskopija – u slučajevima uznapredovale bolesti

Ukoliko postoji sumnja na ne-epitelni karcinom jajnika, analiziraju se sledeći tumorski markeri iz krvi:

AFP (alfa-fetoprotein)
beta-hCG (beta horionski gonadotropin)
AMH (antimilerov hormon)
Estradiol
Testosteron

Značaj rane dijagnoze i stopa izlečenja/preživljavanja kod žena obolelih od raka jajnika

Što se ranije otkrije rak jajnika i započne lečenje, veće su šanse za izlečenje.

Rak jajnika se otkrije se otkrije kod oko 30% pacijentkinja u I stadijumu, 10% u drugom stadijumu, 45% u III i 15% u IV stadijumu.

Stopa preživljavanja žena obolelih od raka jajnika zavisi od histološkog tipa tumora i stadijuma bolesti kada je započeto lečenje. Postoje velike razlike između zemalja u zavisnosti od zdravstvenog sistema. Stopa preživljavanja u odnosu na stadijum bolesti je:

stadijum I-90%;
stadijum II- 70-75%;
stadijum III-30-35%;
stadijum IV 20-25%.

Histopatološka dijagnoza

Materijal za histopatološku analizu se može dobiti pre operacije biopsijom limfnih žlezda ili tumora pri laparoskopiji i citološkom analizom tečnosti iz trbušne i grudne duplje.

Definitivna histopatološka dijagnoza se postavlja posle operativnog lečenja i odstranjivanja jajnika, jajovoda, materice, trbušne maramice i zahvaćenog tkiva,

Nekada se tkivo tumora analizira tokom operacije.

Imunohistohemijske i genetske analize se dodatno rade da bi se preciznije odredile karakteristike tumora.

Lečenje karcinoma jajnika u Ordinaciji Milenković

U ordinaciji Milenković se može uraditi dijagnostika, operativno lečenje i kontrole karcinoma jajnika. Lečenje se sprovodi po savetu onkološkog konziljuma.

Karcinom jajnika se leči hiruški otvorenom operacijom (laparotomija) gde se načini uzdužni rez i odstrane jajnici, jajovodi, materica, omentum (deo trbušne maramice) i tumorsko tkivo koje se nalazi izvan jajnika.

Na početku operacije se uzima slobodna tečnost ili se trbušna duplja ispere fiziološkim rastvorom koji se šalje na citološku analizu.
Uzimaju se biopsije trbušne maramice.
Cilj je da se maksimalno odstrani karcinom, takozvana citoreduktivna hirurgija gde neće više biti vidljivog tumorskog tkiva.
U zavisnosti od stadijuma bolesti i histološkog tipa odstranjuju se limfne žlezde u maloj karlici i oko aorte.
U pojedinim slučajevima se radi laparoskopija sa odstranjivanjem jajovoda i jajnika, i zatim u zavisnosti od tipa tumora citoreduktivna operacija otvorenim rezom.
Ukoliko se karcinom jajnika dijagnostikuje pri operacije ciste jajnika, pacijentkinja se operiše ponovo otvorenim rezom kada se radi radikalna citoreduktivna operacija i određivanje stadijuma bolesti.

Hiruško lečenje karcinoma jajnika sa očuvanjem fertiliteta (fertility sparing surgery) i mogućnosti rađanja podrazumeva odstranjivanje zahvaćenog jajnika sa detaljnom inspekcijom trbušne duplje, uzimanjem biopsija, odstranjivanjem omentuma (dela trbušne maramice) i eventualno limfnih žlezda.

Operativni tretman sa prezervacijom fertiliteta se može raditi kod pacijentkinja obolelih od:

seroznog i mucinoznog raka jajnika niskog stepena ili dobro diferentovanog endometrioidnog karcinoma stadijum IA;
seroznog karcinoma jajnika niskog stepena ili visoko diferentovanog karcinoma jajnika stadijum IC;
mucinoznog karcinoma jajnika stadijum IA-IC.

*Prezervacija fertiliteta kod žena sa karcinom jajnika se ne radi ukoliko se radi o karcinomu visokog stepena, karcinomu svetlih ćelija, karcinomu na oba jajnika(stadijum IB), naslednom karcinomu i agresivvnim karcinomima (nediferentovani, neuroendokrini).

Ukoliko se odstranjuju oba jajnika i u zavisnosti od tipa karcinoma može se zamrznuti „vidljivo“ zdravo tkivo jajnika koje se može transplantirati posle izlečenja.

Hemiterapija koja se daje posle operacije se naziva ađuvantna terapija. Ukoliko se daje pre operativnog lečenja naziva se neoađuvantna terapija.

Ađuvantna terapija nije neophodna kod nekih histoloških oblika u stadijum I.

Neoađuvantna terapija se daje pre hiruškog lečenja karcinom stadijum III-IV da bi se smanjila tumorska masa i olakšao hiruški zahvat.

Citostatici se mogu ubaciti i direktno u trbušnu duplju (intraperitonealno) ukoliko nema metastaza van trbušne duplje. Ta terapija se naziva HIPEC od hypertherm intarperitoneal cytostatica.

Lekovi iz grupe PARP i VEGF inhibitora se koriste u lečenju raka jajnika stadijum III-IV.
Imunoterapija se primenjuje samo u kontrolisanim kliničkim studijama i kod recidiva karcinoma jajnika.
Endokrina terapija (aromataza inhibitori) se primenjuje u slučaju recidiva i pacijentkinja koje zbog neželjenih efekata i opšteg zdravstvenog stanja ne mogu da se leče citostaticima.

Zračenje se primenjuje kod žena obolelih od karcinoma jajnika sa lokalizovanim recidivom kao deo palijativne nege.

Karcinom jajnika u trudnoći je izuzetni redak (1:10000 do 1:100 000 trudnoća) i zahteva multidisciplinarno lečenje i individualni pristup.

Zdravstveno stanje majke se uvek prioritira u odnosu na stanje deteta. Ciste se u trudnoći operišu samo ako daju simptome ili postoji visoka sumnja na karcinom.
Rak jajnika u trudnoći se najčešće otkrije u prvoj fazi bolesti i ima dobru prognozu. U slučaju operativnog lečenja, uvek se odstranjuje samo jajnik koji je zahvaćen, a posle dobijanja histopatološkog nalaza i poželjno posle porođaja se radi druga operacija.
Citostatici se mogu davati u drugom i trećem trimestru trudnoće, ali se ne daju posle 35. nedelje trudnoće ili 3 nedelje pre planiranog porođaja zbog rizika od infekcije i krvarenja i kod majke i kod deteta.
Cilj je da se porođaj obavi što kasnije.
Dojenje se ne savetuje ukoliko je žena na hemioterapiji.
Tumorski markeri Ca125, beta HCG i AFP su uvek povišeni u trudnoći i nemaju dijagnostičku vrednost.

„Zavezana creva“ to jest ileus/subileus se javlja kod oko 35% žena obolelih od karcinoma jajnika. Ileus je stanje gde dolazi do „zapušenja“ crevnog kanala, najčešće zbog mehaničkog efekta tumora ili ožiljnog tkiva posle operacije. Zahteva hiruško lečenje.

Asscites, to jest nakupljanje tečnosti u trbušnoj duplji se javlja u određenom stadijumu bolesti i dovodi do bolova, nadutosti i otežanog disanja. Tečnost se punktira/aspiriše pod kontrolom ultrazvuka da bi se olakšale tegobe.

Kontrole posle operacije i tokom lečenja karcinoma jajnika

Pacijentkinje obolele od karcinoma jajnika se kontrolišu svakog trećeg meseca u toku prve tri godine posle postavljanja dijagnoze, zatim na šest meseci još dve godine.

Hormonska supstitucija se savetuje ženama obolelih od raka jajnika posle odstranjivanja oba jajnika. Kod žena kojima su jajnici odstranjeni pre menopauze se savetuje terapija do 50. godine. Hormonska supstitucija se savetuje i ženama koje imaju mutacije BRCA1 i BRCA2 gena posle odstranjivanja jajnika.

Žene koje su obolele od karcinoma jajnika mogu imati smanjen apetit, poremećaj ukusa, mučnine, proliv i zatvor vezane za samu bolest, hiruški i medikamentozni tretman. Opšte stanje i psihički faktori takođe dovode do poremećaja ishrane. Sve to za posledicu ima gubitak telesne mase. Savetuju se češći, a manji obroci i visoko proteinska ishrana. Jako je važno optimizovati ishranu da bi se sprečio gubitak telesne težine.

Postavljanje dijagnoze raka jajnika je traumatično za ženu i njene najbliže. Dijagnoza karcinoma menja i porodični i socijalni život. Psihološka podrška je potrebna svim pacijentkinjama obolelim od raka jajnika i prilagođava se individualno svakoj ženi. Podrška porodice i prijatelja je izuzetno važna.

Hiruško i onkološko lečenje žena obolelih od raka jajnika utiče na seksualnost i potrebno je o tome informisati pacijentkinje pre početka lečenja. Seksualne potrebe ne prestaju kod pacijentkinja obolelih od raka, ali mogu biti drugačije. Sama bolest, tretman i psihološki faktori dovode do promena u organizmu koje utiču na seksualnost. Važno je da pacijentkinja dobije adekvatnu stručnu podršku.

U ordinaciji Milenković se radi dijagnostika karcinoma jajnika i priprema analiza za onkološki konzilijum, operativno lečenje stadijuma I-II, prezeervacija fertiliteta, redovne kontrole i praćenje 5 godina nakon obolevanja, simptomatsko lečenje i aspiracija ascitesa.

Lečenje se koordiniše sa onkologom i sprovodi se po savetu onkološkog konzilijuma.

Ginekološki i ultrazvučni pregled se savetuje ukoliko žena ima sledeće simptome:

bolovi u stomaku i maloj karlici;
nadutost stomaka;
osećaj pritiska u stomaku;
često mokrenje;
poremećaj rada creva;
gubitak apetita ili brzi osećaj sitosti;

95% žena obolelih od karcinoma jajnika ima simptome pre postavljanja dijagnoze, ali ne obraća pažnju na tegobe.

Žene koje u porodici imaju obolele od karcinoma jajnika zahtevaju dodatne kontrole.

Saveti stručnjaka: česta pitanja

Odgovara Dr sci. med. Milan Milenković

specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka

Koja je razlika između tumora jajnika i raka jajnika?

Tumor je nekontrolisani rast ćelija u organizmu i te ćelije mogu biti dobroćudne (benigne) i zloćudne (maligne). Rak jajnika je maligni tumor, dok je dermoidna cista benigni tumor.

Da li se rak jajnika vidi na ultrazvuku?

Rak jajnika se vidi na ultrazvuku i što ranije se dijagnostikuje šansa za izlečenje je bolja.

Gde prvo metastazira rak jajnika?

Rak jajnika najpre metastazira u limfne čvorove male karlice i oko aorte, trbušnu maramicu i matericu.

Koliko je rak jajnika agresivan?

Rak jajnika je maligna bolest i prognoza zavisi od stadijuma kad je postavljena dijagnoza i histološkog tipa tumora. Pojedini tipovi raka jajnika koji se otkriju u prvom stadijumu se izleče u 90% slučajeva, dok je procent izlečenja 20-25% kod uznapredovale bolesti.

Da li je moguća trudnoća kod žena koje su imale karcinom jajnika?

Trudnoća je moguća posle karcinoima jajnika dijagnostikovanog u prvom stadijumu bolesti gde je sačuvan jedan jajnik i materica. Takođe, trudnoća je moguća i kada su odstranjena oba jajnika i zamrznuto tkivo jajnika ili jajne ćelije pre operacije. Vantelesna oplodnja doniranom jajnom ćelijom je opcija za trudnoću ukoliko materica nije odstranjena.

Da li je rak jajnika izlečiv?

Preko 90% žena se izleči kada se počne sa lečenjem u I stadijumiu bolesti, dok je taj procenat oko 20-25% kada se bolest otkrije u IV stadijumu.

Koliko je rizik za rak jajnika kod žena nosioca mutacija BRCA1, BRCA 2 i MMR ?

Rizik za obolevanje od raka jajnika kod nosioca mutacije BRCA1 je 40-45%, BRCA2 15-20% dok je kod nosioca mutacija MMR gena, to jest Linč sindroma taj rizik 10-17%

Kada se javlja rak jajnika kod žena nosioca mutacija BRCA1, BRCA 2 i MMR ?

Prosečna starost obolevanja od raka jajnika kod žena nosioca mutacije BRCA1 je 54 godine a kod nosioca mutacije BRCA2 59 godina. Karcinom jajnika se kod žena koje imaju Linč sindrom, to jest mutacije MMR gena dijagnostikuje između 40-45 godine života.

Kada se savetuje odstranjivanje jajnika i jajovoda kod žena nosioca mutacija BRCA1, BRCA 2 i žena sa Linč sindromom?

Odstranjivanje jajnika i jajovoda kod žena nosioca mutacija BRCA1, BRCA 2 i žena sa Linč sindromom se savetuje između 35.-45. godine života da bi se smanjio rizik za rak jajnika i jajovoda. 2-3 % žena nosioca ovih mutacija oboli od karcinoma peritoneuma (trbušne maramice) i taj rizik se ne može eliminisati.

Da li odstranjivanje jajovoda smanjuje rizik za rak jajnika?

Smatra se da serozni karcinom jajnika, koji je i najčešći nastaje u jajovodu. Dosadašnje studije su pokazale da se operacijom jajovoda taj rizik smanjuje, ali ne nestaje potpuno.

Da li postoji „screening“ metoda za karcinom jajnika?

Ne postoji „screening“ metoda koja će otkriti raka jajnika u ranoj fazi. Tumorski markeri ne mogu da otkriju karcinom u ranoj fazi. Savetuju se redovni ginekološki pregledi, naročito ženama koje imaju obolele od raka jajnika u porodici.

Kontakt

Za sve informacije o karcinomu jajnika i drugim ginekološkim pitanjima kontaktirajte nas na naše brojeve telefona radnim danima od 10 do 19 časova ili nam napišite email.