Menopauza
Menopauza je fiziološki period u životu kada prestaju menstrualna krvarenja. Prosečna starost žene kada menstruacije definitvno prestaju je 51 godina.
Najčešći ginekološki problemi u menopauzi
Vaginalna suvoća i atrofija
Nastaje zbog nedostatka estrogena. Tretira se vaginaletama ili kremom koja sadrži esdradiol ili estriol.
Najpre se 14 dana terapija uzima jednom dnevno, a zatim 2-3 puta nedeljno.
Kod žena koje su imale karcinom dojke se koriste vaginalete bez hormona, mada se može koristiti i estriol (manje potentna forma estrogena).
Seksualna disfunkcija
Seksualni odnosi mogu biti bolni zbog nedostatka estrogena i suvoće vagine što se tretira lokalnim estrogenom.
Smanjeni libido tretira se malim dozama testosterona.
Krvarenje u menopauzi
Svako krvarenje u menopauzi se mora ispitati obzirom da nije normalna fiziološka pojava.
Potrebno je javiti se što pre ginekologu i uraditi ginekološki/ ultrazvučni pregled i uzeti uzorak endometrijuma za histopatoločku dijagnozu.
Uzorak se uzima aspiracijom endometrijuma (pipelle), kiretažom ili se radi histeroskopija sa ciljanim uzimanjem uzorka ili kiretažom.
Urogenitalne tegobe
Urogenitalne tegobe su posledica nedostatka estrogena i zato se javlja suvoća i neprijatnost u vagini. Rizik za urinarne infekcije je povećan. Tegobe se ublažavaju vaginaletama koje sadrže estrogen, dok se urinarne infekcije leče antibioticima.
Prolaps genitalnih organa
Rizik za prolaps genitalnih organa raste sa godinama starosti.
Jedna do dve žene od 1000 između 60-69 godina imaju potrebu za operativnim lečenjem.
Vaginalni estrogen se savetuje ženama koje imaju prolaps genitalnih organa.
Hiperplazija endometrijuma
Hiperplazija endometrijuma je češća u perimeopauzi i menopauzi i manifestuje se vaginalnim kravrenjem.
“Zadebljanje” endometrijuma u menopauzi preko 4 mm ukazuje na hiperplaziju.
Potrebno je uzeti uzorak za histopatološku analizu i na osnovu nalaza planirati medikamentozno ili hiruško lečenje.
Polip
Polip endometrijuma se javlja kod 12-15% žena u menopauzi, od toga 2-5% je maligno.
Svako krvarenje ili slučajno otkriveno “zadebljanje” endometrijuma se mora ispitati i uzeti biopsija za histopatološku analizu.
Polip se odstranjuje histeroskopskom metodom (histersoskopija).
Miomi
Oko 70% žena u određenom trenutku života ima miom.
Miomi se smanjuju u menopauzi usled nedostatka estrogena.
Ukoliko miomi ne daju tegobe i ne rastu u menopauzi, nije potrebno lečenje.
Rizik za razvoj malignog tumora iz mioma je 0,25%.
Karcinom reproduktivnih organa
Rizik za karcinom vulve, endometrijuma i jajnika raste sa godinama starosti.
Prosečna starost kada se ove bolesti javljaju je između 65-70 godina.
Treba se javiti ginekologu ukoliko postoji neka vidljiva promena, svrab i nelagodnost u predelu vulve, krvarenje u menopauzi, bolovi i nadutost u stomaku.
Infekcije
Usled nedostatka estrogena povećava se rizik za urinarne infekcije.
Rizik se smanjuje tretmanom vaginaletama ili kremom koje sadrže estrogene.
Infekcije se leče antibioticima.
Hormonski disbalans
Hormonski disbalans nastaje usled nedostatka estrogena.
Simptomi su znojenje, iznenadan osećaj vrućine (valunzi), promene raspoloženja, depresivne epizode, poremećaj spavanja, smanjena radna sposobnost.
Simptomi se tretiraju hormonskom terapijom na bazi estrogena i progesterona.
Žene koje su imale karcinom dojke ne mogu da uzimaju hormonske preparate.
Vrste menopauze
Perimenopauza je period koji prethodi menopauzi kada menstruacije postaju neredovne i prestaje 12 meseci nakon poslednje menstruacije.
Rana menopauza je menopauza između 40. I 45. godine.
Prevremena insuficijencija jajnika je menopauza pre 40. godine života.
”Jatrogena” menopauza je menopauza izazvana odstranjivanjem jajnika, terapije citostaticima i zračenjem u predelu male karlice ili glave.
Simptomi, faktori rizika i hormonski status
Simptomi menopauze su:
-suvoća, svrab i iritacija vagine;
-bolni seksualni odnosi;
-znojenje;
-iznenadan osećaj vrućine (valunzi);
-promene raspoloženja;
-depresivne epizode;
-poremećaj spavanja;
-smanjenje radne sposobnosti;
-česte urinarne infekcije.
Faktori rizika za prevremenu menopauzu su:
-nasledni faktor (na primer majka ili sestra su ušle u prevremenu menopauzu);
-pušenje;
-lečenje citostaticima ili zračenjem;
-operacije jajnika;
-prekomerna upotreba alkohola;
-nedovoljna ishrana.
Folikulostimulirajući hormon (FSH) je uvek povišen preko 35 IJ/l dok je estradiol nizak ispod 100 pmol/l.
Saveti stručnjaka: česta pitanja
Šta koristiti u menopauzi za ublažavanje simptoma?
Lekovi koji sadrže hormon estrogen su najefikasniji u ublažavanju tegoba u menopauzi i poboljšanju kvaliteta života žena u menopauzi.
Obzirom da preparati koji sadrže samo estrogen povećavaju rizik za hipeplaziju i karcinom endometrijuma treba koristiti lekove koji sadrže i estrogen i progesteron.
Kod žena kojima je odstranjena materica mogu se koristiti samo preparati estrogena.
Da li je povratak menstruacije u menopauzi normalan?
Vaginalno krvarenje u menopauzi nije normalna pojava i treba ispitati uzrok krvarenja, pre svega da bi se isključila sumnja na karcinom ili hiperplaziju endometrijuma.
Zašto se javljaju bolne grudi u menopauzi?
Bol, nadutost i osetljivost grudi je česta pojava u periodu kada menstruacije izostaju i postaju neredovne, to jest u periodu perimenopauze kada su ovulacije neredovne ili potpuno izostaju.
Kada je potrebna hormonska terapija u menopauzi?
Hormonska terapija u menopauzi se savetuje kada počnu simptomi menopauze ili u prvih pet godina nakon potpunog prestanka menstruacije. Nakon toga ili kod žena preko 60 godina je potrebna individualna procena.
Zašto se javlja vodenast sekret u menopauzi?
Vaginalna sekrecija se smanjuje u menopauzi tako da vodenasti sekret nije uobičajena pojava.
Najčešće se radi o bakterijskoj vaginozi koja predstavlja promeneu odnosa bakterija koje se normalno nalaze u vagini i često je neprijatnog mirisa.
Bakterijska vaginoza nije infekcija.
Kako nadoknaditi estrogen u menopauzi?
Nedostatak estrogena se nadoknađuje upotrebom lekova koji sadrže hormon estrogen. Preparati koji sadrže estrogen mogu biti u obliku tableta, krema, gela, flastera, vaginaleta I vaginalnog prstena koji oslobađa estrogen.
Simptomi koji nastaju usled nedostatka estrogena se mogu tretirati biljnim preparatima koji sadrže estrogen (fito-setrogeni), samo što ti preparati imaju daleko manji efekat.
Da li su miomi i ciste u menopauzi opasni?
Preko 50 % žena u menopauzi ima miome i oni se po praviliu smanjuju u menopauzi i ne daju simptome. Novonastali miomi ili miomi u menopauzi koji rastu zahtevaju ispitivanje da bi se isključila maligna bolest.
Ciste na jajnicima u menopauzi se moraju ispitati da bi se isključio karcinom jajnika. Ukoliko se ciste na ultrazvučnom pregeldu definišu kao “vodene” (dobro ograničene, pravilnih spoljnih ivica, tečnog sadržaja I bez pregrada) zahtevaju kontrolu bez operacije.
Kada postoji cista na jajniku u menopauzi kontroliše se I tumorski marker Ca 125.
Nekada je potrebno uraditi snimak kompjuterizovanom tomografijom (CT-skener) i/ili snimak magnetnom rezonancom (MR). U slučaju minimalne sumnje na karcinom jajnika neophodna je operacija.
Da li je vaginalno krvarenje u menopauzi normalna pojava?
Vaginalno krvarenje u menopauzi nije fiziološka i normalna pojava i zahteva ispitivanje, pre svega da bi se isključio karcinom i hiperplazija endometrijuma.
Oko 10% žena dobije krvarenje u menopauzi i najčešće je posledica nedostatka estrogena u vagini.
Krvarenja koje su posledica nedostatka estrogena i ”atrofične” sluznice vagine se leče vaginalnim tabletama ili kremom koje sadrže estrogen.
Odgovor možete očekivati u radnom vremenu ordinacije, od ponedeljka do petka, između 10 i 20 časova.