Korekcija stanja i povreda posle porođaja
Oko 70-85% žena se porodi prirodnim vaginalnim putem. Oporavak posle vaginalnog porođaja je brži, a komplikacije ređe u odnosu na porođaj carskim rezom. S druge strane, posle vaginalnog porođaja dolazi do fizioloških promena u vagini, mišićima i vezivnom tkivu karličnog dna koje mogu imati funkcionalne i psihološke posledice. Pored fizioloških promena, kod 13-36% žena posle vaginalnog porođaja dođe do oštećenja tkiva i povreda vagine i struktura karličnog dna. Manje povrede se odnose na promene na stidnim usnama i ulaza u vaginu, ožiljak između vagine i analnog otvore, i same vagine. Veća oštećenja mogu vremenom da dovedu do slabosti i spada vaginalnih zidova poremećaja mokrenja, defekacije i negativnih posledica na seksualni život.
Nekada i fiziološke promene mogu dovesti do osećaja da nešto nije u redu i uticati na seksualni život. Kod jednog dela porodilja se radi episiotomia, to jest proširi se put za porođaj koji se zatim hiruški ušije. Nekada i ožiljak posle korekcije epiziotomije može imati za posledicu bol i neprijatan osećaj. Isto se odnosi i na korekciju ruptura, to je jest „pucanja“ tkiva u samom porođaju.
Sve to ima uticaj na kvalitet života. Oštećenja tkiva, a često ii fiziološke promene dovode do esteskih promena.
Definicija povreda posle porođaja
Povrede posle porođaja obuhvataju oštećenje tkiva koje se nalazi od pubične do trtične kosti. Mogu se podeliti na povrede prednjeg dela gde spadaju oštećenja stidnih usana, prednjeg vaginalnog zida, mokraćne cevi i klitorisa, i povrede zadnjeg dela: zadnji vaginalni zid, mišići i tkivo karličnog dna, mišić analnog otvora i povreda završnog dela debelog creva. Povrede mogu biti površinske i duboke.
Lečenje stanja i povreda posle porođaja
Ukoliko žena ima funkcionalne, estetske i psihološke posledice oštećenja tkiva ili fizioloških promena, moguće je uraditi hirušku korekciju. Hiruška metoda je jedina koja daje rezultate i koja je dokumentovana kroz kliničke studije.
Poslednjih godina se koristi i „termički tretman“ laserom i radio talasima. Za sada ne postoji ni jedna klinička studija koja je pokazala uspešnost takvih tretmana. Američka agencija za lekove, poznatija kao FDA je čak i izdala saopštenje da se ne preporučuje laserski tretman zbog rizika od trajnog oštećenja vagine.
Pre operacije i operacija
Operacija se izvodi kao dnevna hirurgija i traje oko 60 minuta, u zavisnosti od tipa operacije. Savetuje se prestanak pušenja 3-4 nedelje pre operacije, pošto pušenje usporava zarastanje rane i povećava rizik od infekcije.
Aspirin i preparati koji sadrže Omega 3 povećavaju rizik za krvarenje i treba prestati sa uzimanjem 7 dana pre operacije.
Operacije se mogu raditi u lokalnoj ili opštoj anesteziji. Pre operacije pacijentkinje popunjavaju detaljan upitnik o zdravstvenom stanju, rade određene analize krvi i imaju razgovor sa anesteziologom. Pre operacije u opštoj anesteziji se ništa ne jede i ne pije 6-8 sati. Kad se operacije izvode u lokalnoj anesteziji dobijaju se pored lokalnih anestetika i lekovi protiv bolova pre operacije , kao i intravenski tokom operacije. Konci koji se koriste „otpadaju“ sami, tako da nije potrebno skidanje konaca.
Posle operacije
Kod većine operacija se ostaje u ordinaciji 2-3 sata posle operacije, dok se kod nekih ostaje 6-8 sati. Vrlo brzo posle hiruške intervencije pacijentkinje počinju da piju tečnost i dobijaju lagani obrok. Pacijentkinja se otpušta tek kada sama može da ide u toalet. Bez obzira da li se operacija radi u lokalnoj ili opštoj anesteziji nije dozvoljena vožnja automobila.
Posle operacije će biti otok nekoliko dana. Bolovi su najizraženiji u prva 2-3 dana. Protiv bolova treba uzimati Paracetamol, tablete 500 mg, 2 tablete do 4 x dnevno u kombinaciji sa Diklofenakom-Voltarenom u formi čepića do 3 puta dnevno. Nekada se javlja mučnina posle anestezije i u tom slučaju se uzimaju tablete Klometol, 10 mg do 3 puta dnevno. Subjektivni utisak „zatezanja“ u predelu rane je uobičajen prvih dana posle operacije. Konci koji se koriste „ispadaju“ sami, tako da nije potrebno skidanje konaca.
Posle nekoliko dana konci počinju da „ispadaju“ i pacijentkinje često osećaju svrab. Antibiotici se u principu ne daju posle ovakvih operacija, sem ako postoji neki faktor rizika.
Pacijentkinja ne bi trebalo da bude sama u stanu prvih 24 sati posle operacije.
Sedenje u kadi nije dozvoljeno 3-4 nedelje posle operacije, kao ni kupanje u bazenu, reci i moru. Treba sačekati sa seksualnim odnosima 5-6 nedelja posle operacije.
Tuširanje je dozvoljeno istog dana, samo treba izbegavati kvašenje operisane regije 2-3 dana posle hiruškog zahvata. Rana se ispira isključivo fiziološkim rastvorom. Sa laganim treningom se može početi kada potpuno prestanu bolovi i osećaj zatezanja, a to obično bude 2-3 nedelje posle operacije. U slučaju opstipacije savetuju se Dulcolax tablete.
Komplikacije
Komplikacije kao što su infekcija i krvarenje su jako retke posle ovog tipa hirurgije. U slučaju povišene telesne temperature, bolova jačeg intenziteta i otoka, otežanog mokrenja i defekacije treba kontaktirati ordinaciju. Kada se koristi urinarni kateter postoji nešto povišeni rizik za infekciju urinarnih puteva koja se leči antibioticima. Pušenje usporava zarastanje rane.