Izaberite stranicu

Hormonska terapija u menopauzi

Home » Hormonska terapija u menopauzi

 Hormonska terapija u menopauzi pruža olakšanje, ali zahteva pažljivo planiranje i stručnu procenu.

U ordinaciji Milenković pružamo stručnu podršku i terapije prilagođene specifičnim potrebama svake pacijentkinje.

Zakaži pregled
 

Prednosti hormonske terapije u menopauzi

Hormonska terapija pruža ženama olakšanje od neprijatnih simptoma menopauze i doprinosi očuvanju zdravlja. Evo najvažnijih benefita:

  • Smanjuje noćno znojenje.
  • Ublažava osećaj vrućine (valunge).
  • Smanjuje depresivne tegobe.
  • Umanjuje osećaj „lupanja srca“.
  • Rešava seksualnu disfunkciju.
  • Otklanja suvoću vagine.
  • Poboljšava kvalitet sna.
  • Sprečava gubitak gustine kostiju (osteoporoza).
  • Ima pozitivan efekat na krvne sudove.
  • Smanjuje rizik od bolesti srca i krvnih sudova kada se započne na vreme.

Hormonska terapija u Ordinaciji Milenković

Uvođenje hormonske terapije zahteva pažljiv i sistematičan pristup kako bi se postigla maksimalna efikasnost i sigurnost.

U ordinaciji Milenković, proces uključivanja terapije odvija se kroz sledeće ključne korake:

Pre početka hormonske terapije u menopauzi se obavlja detaljan pregled koji uključuje:

  • Razgovor sa pacijentkinjom: o simptomima, zdravstvenoj istoriji i očekivanjima.
  • Merenje krvnog pritiska
  • Ginekološki i ultrazvučni pregled
  • Analize krvi: provera opšteg zdravstvenog stanja (hormonske vrednosti nisu ključne za određivanje terapije).
  • Određivanje terapije: Na osnovu pregleda i razgovora, u dogovoru sa pacijentkinjom određuju se:
    • Forma terapije (tablete, sprej, flaster).
    • Trajanje terapije.
    • Doza koja najbolje odgovara individualnim potrebama.

Svim ženama se pre početka terapije savetuje mamografija.

  • Prva kontrola kod žena koje koriste hormonsku terapiju u menopauzi se radi tri meseca od početka uzimanja lekova.
  • Evaluacija efekta terapije se može obaviti i kao telefonska konsultacija.
  • Ginekološki i ultrazvučni pregled se rade jednom godišnje

Mamografija se savetuje svake druge godine.

  • Ne postoji vremensko ograničenje koliko dugo se može uzimati hormonska terapija u menopauzi.
  • Cilj terapije je da se poboljša kvalitet života.
  • Posle 60. godine života ili 10 godina nakon ulaska u menopauzu se odluka o terapiji donosi u odnosu na faktore rizika, simptome i uticaja terapije na kvalitet života.
  • Ženama koje su ušle u prevremenu menopauzu se savetuje da uzimaju hormonsku terapiju do 51.- 52. godine ili duže u zavisnosti od simptoma.
  • Sa hormonskom terapijom u menopauzi se može prestati po izboru:
  • postepeno smanjivati dozu ili samo prekinuti terapiju.
  • Ne postoje dokazi da postepeno smanjivanje doze smanjuje rizik za povratak simptoma.
  • Ukoliko se tegobe vezane za menopauzu vrate, može se ponovo početi sa terapijom.

Najčešće se sa terapijom prestaje nakon 3-5 godina uzimanja hormonskih preparata.

Za više informacija o hormonskoj terapiji u menopauzi pročitajte rad dr sci. med. Milana Milenkovića.

Dokument sadrži detaljne podatke o procedurama, prednostima i rizicima terapije.

PROČITAJTE CEO RAD

Kada se ne preporučuje hormonska terapija u menopauzi?

Hormonska terapija u menopauzi se ne preporučuje kod:

  • žena koje su imale ili trenutno imaju karcinom dojke;
  • kada postoji vaginalno krvarenje ili sumnja na karcinom endometrijuma;
  • kod žena sa aktuelnom trombozom krvanih sudova;
  • kod žena koje su imale ili trenutno imaju infarkt srčanog mišića i anginu pectoris;
  • bolesti jetre.

Posebnu pažnju treba obratiti kod žena koje su ranije imale trombozu, žena sa dijabetesom, bolestima žučne kese i ranijim karcinomom endometrijuma.

Uticaj na postojeće bolesti

Hormonska terapija u menopauzi može da pogorša:

-migrenu;

-astmu;

-bolesti jetre;

-demenciju;

-neke imunološke bolesti.

Alternative hormonskoj terapiji u menopauzi

Ženama  koje su imale ili imaju karcinom dojke ili neki maligni tumor na koji estrogen može da ima negativan efekat se ne preporuluje hormonska terapija u menopauzi (ni fiziološkoj ni prevremenoj menopauzi izazvanoj terapijom). Takođe, ima žena koje ne žele hormonsku terapiju.

Alternative hormonskoj terapiji u menopauzi su:

  • smanjivanje telesne težine i fizički trening;
  • lekovi iz grupe SSRI, jedne vrste anti-depresiva. Smanjuju znojenje i valunge kod 40 – 60 % žena;
  • lekovi koji smanjuju neurogeni bol- smanjuju valunge i noćna znojenja.
  • lek iz grupe selektivnih antagonista NK3 receptora-nije registrovan u Srbiji;
  • fitoestrogeni (estrogeni iz biljaka)- vezuju za iste receptore. Smatra se da upotreba fitoestrogena ne povećava rizik za bolesti dojke i endometrijuma. Fitoestrogeni se nalaze u soji i crvenoj detelini ;
  • Ekstrakti polena;
  • Akupunktura;
  • Kognitivna bihejvioralna terapija;
  • Vaginalni lubrikanti na bazi ulja i silikona. 

Ne postoje kliničke studije i dokazi da terapija laserom poboljšava vaginalne tegobe u menopauzi.

Saveti stručnjaka: česta pitanja 

Odgovara Dr sci. med. Milan Milenković

specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka

Šta je lokalna hormonska terapija u menopauzi?
Pod lokalnom terapijom se podrazumeva primena vaginalnih tableta ili krema koje sadrže estrogen. Vaginalna estrogena terapija smanjuje suvoću, svrab i iritaciju vagine, poboljšava seksualnu funkciju i smanjuje rizik za urinarne infekcije i tegobe kod spada genitalnih organa. Može se koristiti celog života. Kod žena koje su imale karcinom dojke koriste se preparati koji sadrže estriol-jednu od formi estrogena.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za karcinom dojke?
Rizik za karcinom dojke zavisi od više faktora pre svega od genetike, stila života, gojaznosti, pušenja i fizičke aktivnosti.

Hormonska terapija koja sadrži samo estrogen ne povećava rizik za karcinom dojke.

Hormonska terapija koja sadrži estrogen i gestagene ( veštački progesteron) neznatno povećava rizik za karcinom dojke posle 5-10 godina korišćenja hormonske terapije, ali I da taj rizik zavisi od tipa gestagena. Novije studije pokazuju da estrogen u kombinaciji sa prirodnim mikronizovanim progesteronom ne povećava rizik za karcinom dojke.

Da li se hormonska terapija u menopauzi može koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke?
Hormonska terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma dojke. Takođe, ni hormonska terapija koja sadrži testosteron se ne savetuje pacijentkinjma koje su imale karcinom dojke.
Koja se tarapija koristi kod žena u menopauzi koje su imale karcinom dojke?
Terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma. Kao terapija za ublažavanje simptoma menopauze se koriste lekovi iz grupe antidepresiva i lekova protiv neuropatskih bolova. Akupunktura i kognitivna bihejvioralna terapija takođe ublažavaju tegobe menopauze. Fitoestrogeni, (izofflavoni) kojih ima u preparatima soje se mogu davati ženama koje su imale karcinom dojke. Vaginalete na bazi estriola se mogu koristiti za ublažavanje genito-urinarnih tegoba.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova kada se počne pre 60. godine ili do 10 godina od ulaska u menopauzu.

Hormonska terapija se može koristiti i kod  žena koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova kao i šećerne bolesti ukoiko su ta stanja dobo lečena i regulisana terapijom.

Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kosti i zglobove?
Hormonska terapija smanjuje rizik za prelom kostiju, smanjuje bolove u zglobovima povećava gustinu kostiju i smanjuje osteoporozu. Estrogen nema efekta na gustinu kostijuukoliko se počne posle 60. godine. Ženama koje nisu uzimale hormonsku terapiju se savetuje fizička aktivnost, adekkvatan unos proteina, vitamina D i kalcijuma.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kožu?
Hormonska terapija u menopauzi, to jest estrogen povećava kolagen, debljinu, elastičnost kože i smanjuje suvoću kože.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za duboku vensku trombozu?
Hormonska terapija u menopauzi u formi tableta povećava rizik za duboku vensku trombozu i taj rizik nestaje sa prestankom uzimanja terapije. Kod zdravih žena taj rizik je neznatno povišen. Transdermarlna hormonska terapija u obliku spreja, gela i flastera ne povećava rizik za duboku vensku trombozu.

Hormonska terapija u oblku tableta se ne savetuje ženama koje su ranije imale duboku vensku trombozu ili imaju trombofilije.

Da li hormonska terapija goji?
Visceralne masti, to jest “unutrašnje” masne naslage se povećavaju u menopauzi. Hormonska terapija smanjuje unutrašnje masti i obim stomaka, kao i rizik za dijabetes tipa 2. Efekat nestaje posle prestanka uzimanja terapije.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija koja sadrži samo estrogen povećava rizik za karcinom endometrijuma i rizik zavisi od doze i dužine trajanja terapije. Rizik nije povišen kod žena koje uz estrogen koriste i preparate progesterona.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma prvog stadijuma. Vaginalni estrogen-estriol se može davati kod izraženih tegoba.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom jajnika?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom jajnika, sem u slučajevima gde je karcinom estrogen zavistan.
Da li hormonska terapija povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na centralni nervni sistem?
Hormonska terapija poboljšava kognitivnu funkciju, naročito kod hiruški izazvane menopauze.

Žene koje su uzimale hormonsku terapiju u menopauzi do 5 godina imaju 30 % manji rizik za Alzheimerovu bolest.

Hormonska terapija poboljšava san i kvalitet sna. Prirodni progesteron ima bolji efekat na san od veštačkog progesterona.

Kako terapija fitoestrogenima utiče na tegobe u menopauzi?
Fitoestrogeni su supstance slične humanom estrogenu koje se nalaze u biljkama i vezuju se za  estrogene receptore u ljudskom organizmu. Najpoznatiji su izoflavoni koji se nalaze u preparatima soje i mahunarkama, kao i lignani kojih ima u žitaricama, lanu, orašastim plodovima, crvenoj detelini, jabukama, spanaću…

Fitostrogeni smanjuju tegobe menopauze, ali u značajno manjoj meri nego lekovi koji sadrže estrogen.

Preparati koji sadrže fitoestrogene redukuje valunge i noćna znojenja, imaju pozitivan efekat na krvne sudove i smanjuju holesterol i masti u krvi, imaju minimaln zaštitni efekat na gustinu kostiju i pozitivan efekat na kognitivnu funkciju. Fitoestrogeni se mogu koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke i endometrijuma, i imaju neutralan ili blago protektivan efekat na karcinom debelog creva.

Kada se koristi hormonska terapija u menopauzi koja sadrži testosteron?
Hormonska terapija na bazi testosterona se koristi kod žena koje imaju smanjeni libido. Koristi se gel koji se nanosi na kožu. Efekatat se očekuje nakon 12 nedelja i potrebno je kontrolisati nivo testosterona i seks hormon vezujućeg hormona (SHBG) u krvi.
Šta je lokalna hormonska terapija u menopauzi?
Pod lokalnom terapijom se podrazumeva primena vaginalnih tableta ili krema koje sadrže estrogen. Vaginalna estrogena terapija smanjuje suvoću, svrab i iritaciju vagine, poboljšava seksualnu funkciju i smanjuje rizik za urinarne infekcije i tegobe kod spada genitalnih organa. Može se koristiti celog života. Kod žena koje su imale karcinom dojke koriste se preparati koji sadrže estriol-jednu od formi estrogena.
Da li se hormonska terapija u menopauzi može koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke?
Hormonska terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma dojke. Takođe, ni hormonska terapija koja sadrži testosteron se ne savetuje pacijentkinjma koje su imale karcinom dojke.
Koja se tarapija koristi kod žena u menopauzi koje su imale karcinom dojke?
Terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma. Kao terapija za ublažavanje simptoma menopauze se koriste lekovi iz grupe antidepresiva i lekova protiv neuropatskih bolova. Akupunktura i kognitivna bihejvioralna terapija takođe ublažavaju tegobe menopauze. Fitoestrogeni, (izofflavoni) kojih ima u preparatima soje se mogu davati ženama koje su imale karcinom dojke. Vaginalete na bazi estriola se mogu koristiti za ublažavanje genito-urinarnih tegoba.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova kada se počne pre 60. godine ili do 10 godina od ulaska u menopauzu.

Hormonska terapija se može koristiti i kod  žena koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova kao i šećerne bolesti ukoiko su ta stanja dobo lečena i regulisana terapijom.

Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kosti i zglobove?
Hormonska terapija smanjuje rizik za prelom kostiju, smanjuje bolove u zglobovima povećava gustinu kostiju i smanjuje osteoporozu. Estrogen nema efekta na gustinu kostijuukoliko se počne posle 60. godine. Ženama koje nisu uzimale hormonsku terapiju se savetuje fizička aktivnost, adekkvatan unos proteina, vitamina D i kalcijuma.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kožu?
Hormonska terapija u menopauzi, to jest estrogen povećava kolagen, debljinu, elastičnost kože i smanjuje suvoću kože.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za duboku vensku trombozu?
Hormonska terapija u menopauzi u formi tableta povećava rizik za duboku vensku trombozu i taj rizik nestaje sa prestankom uzimanja terapije. Kod zdravih žena taj rizik je neznatno povišen. Transdermarlna hormonska terapija u obliku spreja, gela i flastera ne povećava rizik za duboku vensku trombozu.

Hormonska terapija u oblku tableta se ne savetuje ženama koje su ranije imale duboku vensku trombozu ili imaju trombofilije.

Da li hormonska terapija goji?
Visceralne masti, to jest “unutrašnje” masne naslage se povećavaju u menopauzi. Hormonska terapija smanjuje unutrašnje masti i obim stomaka, kao i rizik za dijabetes tipa 2. Efekat nestaje posle prestanka uzimanja terapije.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija koja sadrži samo estrogen povećava rizik za karcinom endometrijuma i rizik zavisi od doze i dužine trajanja terapije. Rizik nije povišen kod žena koje uz estrogen koriste i preparate progesterona.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma prvog stadijuma. Vaginalni estrogen-estriol se može davati kod izraženih tegoba.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom jajnika?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom jajnika, sem u slučajevima gde je karcinom estrogen zavistan.
Da li hormonska terapija povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na centralni nervni sistem?
Hormonska terapija poboljšava kognitivnu funkciju, naročito kod hiruški izazvane menopauze.

Žene koje su uzimale hormonsku terapiju u menopauzi do 5 godina imaju 30 % manji rizik za Alzheimerovu bolest.

Hormonska terapija poboljšava san i kvalitet sna. Prirodni progesteron ima bolji efekat na san od veštačkog progesterona.

Kako terapija fitoestrogenima utiče na tegobe u menopauzi?
Fitoestrogeni su supstance slične humanom estrogenu koje se nalaze u biljkama i vezuju se za  estrogene receptore u ljudskom organizmu. Najpoznatiji su izoflavoni koji se nalaze u preparatima soje i mahunarkama, kao i lignani kojih ima u žitaricama, lanu, orašastim plodovima, crvenoj detelini, jabukama, spanaću…

Fitostrogeni smanjuju tegobe menopauze, ali u značajno manjoj meri nego lekovi koji sadrže estrogen.

Preparati koji sadrže fitoestrogene redukuje valunge i noćna znojenja, imaju pozitivan efekat na krvne sudove i smanjuju holesterol i masti u krvi, imaju minimaln zaštitni efekat na gustinu kostiju i pozitivan efekat na kognitivnu funkciju. Fitoestrogeni se mogu koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke i endometrijuma, i imaju neutralan ili blago protektivan efekat na karcinom debelog creva.

Kada se koristi hormonska terapija u menopauzi koja sadrži testosteron?
Hormonska terapija na bazi testosterona se koristi kod žena koje imaju smanjeni libido. Koristi se gel koji se nanosi na kožu. Efekatat se očekuje nakon 12 nedelja i potrebno je kontrolisati nivo testosterona i seks hormon vezujućeg hormona (SHBG) u krvi.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za karcinom dojke?
Rizik za karcinom dojke zavisi od više faktora pre svega od genetike, stila života, gojaznosti, pušenja I fizičke aktivnosti.

Hormonska terapija koja sadrži samo estrogen ne povećava rizik za karcinom dojke.

Hormonska terapija koja sadrži estrogen i gestagene (veštački progesteron) neznatno povećava rizik za karcinom dojke posle 5-10 godina korišćenja hormonske terapije, ali i da taj rizik zavisi od tipa gestagena. Novije studije pokazuju da estrogen u kombinaciji sa prirodnim mikronizovanim progesteronom ne povećava rizik za karcinom dojke.

Da li se hormonska terapija u menopauzi može koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke?
Hormonska terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma dojke. Takođe, ni hormonska terapija koja sadrži testosteron se ne savetuje pacijentkinjma koje su imale karcinom dojke.
Koja se tarapija koristi kod žena u menopauzi koje su imale karcinom dojke?
Terapija koja sadrži estrogene se ne koristi kod žena koje su imale karcinom dojke zbog rizika od ponovnog razvoja karcinoma. Kao terapija za ublažavanje simptoma menopauze se koriste lekovi iz grupe antidepresiva i lekova protiv neuropatskih bolova. Akupunktura i kognitivna bihejvioralna terapija takođe ublažavaju tegobe menopauze. Fitoestrogeni, (izofflavoni) kojih ima u preparatima soje se mogu davati ženama koje su imale karcinom dojke. Vaginalete na bazi estriola se mogu koristiti za ublažavanje genito-urinarnih tegoba.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za bolesti srca i krvnih sudova kada se počne pre 60. godine ili do 10 godina od ulaska u menopauzu.

Hormonska terapija se može koristiti i kod  žena koje boluju od bolesti srca i krvnih sudova kao i šećerne bolesti ukoiko su ta stanja dobo lečena i regulisana terapijom.

Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kosti i zglobove?
Hormonska terapija smanjuje rizik za prelom kostiju, smanjuje bolove u zglobovima povećava gustinu kostiju i smanjuje osteoporozu. Estrogen nema efekta na gustinu kostijuukoliko se počne posle 60. godine. Ženama koje nisu uzimale hormonsku terapiju se savetuje fizička aktivnost, adekkvatan unos proteina, vitamina D i kalcijuma.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na kožu?
Hormonska terapija u menopauzi, to jest estrogen povećava kolagen, debljinu, elastičnost kože i smanjuje suvoću kože.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za duboku vensku trombozu?
Hormonska terapija u menopauzi u formi tableta povećava rizik za duboku vensku trombozu i taj rizik nestaje sa prestankom uzimanja terapije. Kod zdravih žena taj rizik je neznatno povišen. Transdermarlna hormonska terapija u obliku spreja, gela i flastera ne povećava rizik za duboku vensku trombozu.

Hormonska terapija u oblku tableta se ne savetuje ženama koje su ranije imale duboku vensku trombozu ili imaju trombofilije.

Da li hormonska terapija goji?
Visceralne masti, to jest “unutrašnje” masne naslage se povećavaju u menopauzi. Hormonska terapija smanjuje unutrašnje masti i obim stomaka, kao i rizik za dijabetes tipa 2. Efekat nestaje posle prestanka uzimanja terapije.
Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik za karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija koja sadrži samo estrogen povećava rizik za karcinom endometrijuma i rizik zavisi od doze i dužine trajanja terapije. Rizik nije povišen kod žena koje uz estrogen koriste i preparate progesterona.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom endometrijuma prvog stadijuma. Vaginalni estrogen-estriol se može davati kod izraženih tegoba.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom grlića materice.
Da li se hormonska terapija može davati ženama koje su imale karcinom jajnika?
Hormonska terapija u menopauzi se može davati ženama koje su imale karcinom jajnika, sem u slučajevima gde je karcinom estrogen zavistan.
Da li hormonska terapija povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća?
Hormonska terapija u menopauzi ne povećava rizik za karcinom debelog creva i pluća.
Kako hormonska terapija u menopauzi utiče na centralni nervni sistem?
Hormonska terapija poboljšava kognitivnu funkciju, naročito kod hiruški izazvane menopauze.

Žene koje su uzimale hormonsku terapiju u menopauzi do 5 godina imaju 30 % manji rizik za Alzheimerovu bolest.

Hormonska terapija poboljšava san i kvalitet sna. Prirodni progesteron ima bolji efekat na san od veštačkog progesterona.

Kako terapija fitoestrogenima utiče na tegobe u menopauzi?
Fitoestrogeni su supstance slične humanom estrogenu koje se nalaze u biljkama i vezuju se za  estrogene receptore u ljudskom organizmu. Najpoznatiji su izoflavoni koji se nalaze u preparatima soje i mahunarkama, kao i lignani kojih ima u žitaricama, lanu, orašastim plodovima, crvenoj detelini, jabukama, spanaću…

Fitostrogeni smanjuju tegobe menopauze, ali u značajno manjoj meri nego lekovi koji sadrže estrogen.

Preparati koji sadrže fitoestrogene redukuje valunge i noćna znojenja, imaju pozitivan efekat na krvne sudove i smanjuju holesterol i masti u krvi, imaju minimaln zaštitni efekat na gustinu kostiju i pozitivan efekat na kognitivnu funkciju. Fitoestrogeni se mogu koristiti kod žena koje su imale karcinom dojke i endometrijuma, i imaju neutralan ili blago protektivan efekat na karcinom debelog creva.

Kada se koristi hormonska terapija u menopauzi koja sadrži testosteron?
Hormonska terapija na bazi testosterona se koristi kod žena koje imaju smanjeni libido. Koristi se gel koji se nanosi na kožu. Efekatat se očekuje nakon 12 nedelja i potrebno je kontrolisati nivo testosterona i seks hormon vezujućeg hormona (SHBG) u krvi.
Ukoliko imate dodatnih pitanja, slobodno nas kontaktirajte.

Odgovor možete očekivati u radnom vremenu ordinacije, od ponedeljka do petka, između 10 i 20 časova. 

Zakazivanje pregleda u ordinaciji Milenković

Svi pregledi, konsultacije i procedure se zakazuju pozivom na broj 381695022222

Možete pozvati i preko aplikacija Viber i WhatsApp. 

Pregled se može zakazati i preko elektronske pošte:

Info@drmilenkovic.com

ili direktno putem kontakt forme:

Zakaži konsultaciju

IVF Milenković

Specijalistička ordinacija Milenković, osnovana od strane doktora Milana Milenkovića, nudi kompletan spektar usluga u domenu ginekologije i akušerstva, uz  specijalizovanu dijagnostiku i lečenje infertiliteta.
O nama

Dr sci. med. Milan Milenković

Dr Milenković je specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka sa internacionalnim iskustvom u Švedskoj i Srbiji.

Radio je u prestižnim bolnicama i klinikama, uključujući Sahlgrenska, Karolinska, Stockholm IVF i Gemma IVF, i osnivač je ginekološke ordinacije Beogyn i IVF Milenković. Govori engleski, švedski i norveški.

Biografija