Miomi
Benigni tumori materice, poznati kao miomi, često izazivaju obilna krvarenja i pritisak u stomaku.
U ordinaciji Milenković pružamo pouzdano lečenje mioma, uz vrhunske dijagnostičke metode i minimalno invazivne tehnike kao što su histeroskopija i laparoskopija, kako bismo postigli najbolji ishod za naše pacijentkinje.
Miom je dobroćudni tumor koji potiče iz mišićnog sloja zida materice. Često se koristi i termin fibroid.
Tačan uzrok nastanka mioma se ne zna. Genetski faktor i hormon estrogen verovatno doprinose nastanku mioma.
- Oko 70 % žena ima miome.
- 3,5% žena između 25.-32. godine i 8 % žena između 33.-40. godine ima miome.
- 15-30 % žena sa miomima ima simptome.
Koji su faktori rizika za nastanak mioma?
Faktori rizika za nastanak mioma su:
-godine starosti;
-miomi u porodici;
-gojaznost;
-rano dobijanje prve menstruacije;
-prekomerno uzimanje alkohola i kofeina.
Žene afričkog porekla i žene koje nisu rađale imaju povišeni rizik za nastanak mioma.
Simptomi mioma
Žene sa miomima mogu imati sledeće simptome:
-obilna menstrualna krvarenja;
-bolove tokom menstrualnih krvarenja;
-osećaj pritiska i bolove u maloj karlici;
-često mokrenje;
-anemiju;
Kako se dijagnostikuju miomi?
-ginekološki pregled;
-vaginalni i abdominalni ultrazvučni pregled;
-hidrosonografija-SIS od saline infusion sonography-kada se u materičnu duplju pre ultrazvučnog pregleda ubaci fiziološki rastvor;
-magnetna rezonanca (MR);
Klasifikacija mioma
Miomi u zavisnosti od lokalizacije mogu biti:
-submukozni-u materičnoj duplji;
-intramuralni-u zidu materice;
-subserozni-na zidu materice;
-kombinacija prethodno opisanih mioma.
Međunarodna ginekološka federacija je uradila klasifikaciju mioma od 1-7 u zavisnosti od lokalizacije.
Lečenje mioma u ordinaciji Milenković
U ordinaciji Milenković lečenje mioma započinje preciznom dijagnostikom putem ultrazvuka, histeroskopije ili magnetne rezonance.
Tretman se prilagođava na osnovu veličine i položaja mioma – od lekova za blaže simptome do hirurških zahvata, kao što su histeroskopija i laparoskopija. Lečenje je prilagođeno svakoj pacijentkinji radi očuvanja njenog zdravlja i kvaliteta života.
- tablete za kontracepciju, lekovi na bazi veštačkog progesterona, anti-progesteron, hormonska spirala, lekovi iz grupe agonista i antagonista gonadotropno-oslobađajućeg hormona.
Lekovi se koriste i u kombinaciji sa hiruškim lečenjem.
- histeroskopska operacija mioma;
- laparoskopska operacija mioma;
- klasična operacija mioma;
- odstranjivanje mioma radiofrekventnom i ultrazvučnom energijom (vaginalni i laparoskopski pristup);
- odstranjivanje materice (histerektomija) zbog mioma;
- embolizacija mioma.
Kada je neophodna operacija za uklanjanje mioma?
Operacija je neophodna:
-kod submukoznih mioma, to jest mioma koji se nalaze u materičnoj duplji;
-kod svih mioma koji daju simptome, a ne mogu se lečiti lekovima;
-kod velikih mioma;
Više detalja o hirurškom lečenju mioma pročitajte na ovoj stranici.
Da li miomi mogu da nestanu sami od sebe?
Miomi nestaju ili se smanjuju u menopauzi. Manji miomi mogu spontano nestati i pre menopauze.
Koliko često se kontrolišu miomi?
Miomi se kontrolišu na 6-12 meseci.
Koje su komplikacije ako se miomi ne leče?
Komplikacije nelečenih mioma su anemija, konstantan osećaj pritiska i nelagodnosti u donjem delu stomaka, često mokrenje i bolovi.
Saveti stručnjaka: česta pitanja
Koji su prvi simptomi mioma na materici?
15-30% mioma daje simptome. Simptomi zavise od mesta gde se nalaze miomi i veličine mioma. Obilna menstraulna krvarenja, osećaj pritiska u maloj karlici i često mokrenje su najčešći simptomi mioma.
Da li miomi bole?
Miomi daju bolove u slučajevima kada dolazi do nekroze, to jest “izumiranja” tkiva mioma. Nekroza nekada može biti praćena povišenom telesnom temperaturom. Veliki miomi koji pritiskaju na nerve u maloj karlici mogu biti bolni.
Da li miomi utiču na menstrualni ciklus i obilnost krvarenja?
Miomi koji se nalaze u materičnoj duplji, to jest submukozni miomi mogu biti uzrok obilnih menstraulnih krvarenja.
Da li miomi mogu pući i kakvi su simptomi pucanja mioma?
Miomi ne mogu pući, ali moće doći do izumiranja tkiva mioma što daje bolove.
Može li miom da postane maligni tumor?
Miomi mogu postati maligni tumor u 0,25% slučajeva.
Da li miomi mogu da budu uzrok komplikacija u trudnoći?
Miomi u zavisnosti od lokalizacije i veličine povećavaju rizik za spontane pobačaje, karličnu prezentaciju, nisko usađenu posteljicu, prevremeno odlublivanje posteljice i bolove u predelu mioma.
Šta je subserozni miom i kada se operiše?
Subserozni miom je miom koji se nalazi na zidu materice i operiše se kada zbog svoje veličine pritiska na okolne organe i dovodi do osećaja pritiska u maloj karlici, bolova I čestog mokrenja.
Kako miomi utiču na plodnost i šanse za trudnoću?
Submukozni miomi (miomi u materičnoj duplji) smanjuju šansu za trudnoću i povećavaju rizik za spontane pobačaje. Za miome koji se nalaze u zidu materice, to jest intramuralne miome, se ne može sa sigurnošću reći da dovode infertiliteta, ali je procena individualna u zavisnosti od veličine I broja mioma. Subserozni miomi, to jest miomi koji se nalaze na zidu materice sa spoljne strane ne utiču na plodnost.
Šta je miom na peteljci?
Miom na peteljci je subserozni miom koji je vezan za matericu peteljkom u kojoj se nalaze krvni sudovi. Najčešće ne daje simptome. Miom na peteljci može biti i u materičnoj duplji. Nekada materica “izbaci” u vaginu miom na peteljci koji se nalazi u materičnoj duplji “miom koji se rađa”.
Šta je nekroza mioma?
Nekroza je izumiranje tkiva i javlja se kod većih mioma kada centralni deo mioma ne dobija dovoljno krvi. Javlja se i kod mioma u trudnoći. Nekroza izaziva bol I ponekad povišenu telesnu temperaturu. Leči se brufenom ili diklofenakom i simptomi se najčešće smiruju u roku od nekoliko dana.
Da li je moguće da se miomi vrate nakon lečenja?
Rizik da se miomi vrate je oko 50 % u roku od 5 godina. Rizik je veći ako je tokom operacije odstranjeno više mioma.
Da li promene u ishrani i načinu života mogu pomoći u kontroli mioma?
Nema dokaza da način ishrane ili određena dijeta utiče na miome.
Odgovor možete očekivati u radnom vremenu ordinacije, od ponedeljka do petka, između 10 i 20 časova.