Da li su genetske mutacije presudne u određivanju pola
Iman Helif je rođena kao žensko, ali sa XY hromozomom, koji je tipičan za muškarce. Reč je o retkom genetskom stanju, gde žena ima i X i Y hromozom
Foto EPA-EFE/Miguel Tona
Iman Helif, bokserka iz Alžira, postala je jedna od glavnih tema na Olimpijskim igrama u Parizu zbog kontroverzi oko njenog biološkog pola. Rođena je kao žensko, ali ima izuzetno visok nivo muškog hormona testosterona, zbog čega je bila suspendovana sa Svetskog prvenstva u boksu. Ipak, Međunarodni olimpijski komitet je odlučio da ona može da se takmiči na Olimpijskim igrama u Parizu. O čemu se zapravo radi?
Helifova je rođena kao žensko, ali sa XY hromozomom, koji je tipičan za muškarce. Reč je o retkom genetskom stanju, gde osoba ima i X i Y hromozom, što je karakteristično za muškarce, ali izgleda kao žensko. Činjenica je da te osobe imaju normalne ženske reproduktivne organe.
Kako za naš list ističe dr Mima Fazlagić, ginekolog i specijalista medicinske genetike, mnogi sportisti imaju određene genetske mutacije koje ih čine sposobnijim za bavljenje nekim sportom.
Na primer, plivač Majkl Felps je imao jednu genetsku mutaciju koja mu je omogućavala širok raspon-ruku za 20 do 30 odsto, pa je odlično plivao i obarao rekorde.
– Pol se određuje na nekoliko nivoa – u hromozomima, hipofizi, velikom mozgu, nadbubregu, testisima ili jajniku. To su mesta na kojima se sintetišu hormoni, a ne samo hromozomski – pojašnjava dr Fazlagić.
Pitanje je da li treba dozvoliti da osobe koji imaju takve mutacije mogu da se takmiče kao žene?
– Naravno da treba. Mislim da bi bila diskriminacija da su joj zabranili takmičenje. Sporan je višak testosterona. Ali višak testosterona se viđa i u slučajevima sindroma policističnih jajnika, poremećaja nadbubrega. Iman Helif je žena po svim karakteristikama. Niko ne bi dovodio u sumnju njen pol da se nisu radile analize hromozoma. Pa hajde onda da svim sportistima sada radimo te analize. Da li je to ispravno? Postoji mnogo hromozomskih i polnih poremećaja, od hemofroditizma do toga da neke žene nemaju vaginu ili jajnik, ali se o tome malo govori. Može neko da ima gonade, i testise i jajnike. Zamislite da se svima rade genetske analize – pojašnjava dr Fazlagić.
Da li ograničavanje učešća sportista sa mutacijama predstavlja diskriminaciju zasnovanu na njihovim prirodnim biološkim karakteristikama?
Dr Miroslav Lj. Đorđević, profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu i jedan od najboljih svetskih stručnjaka iz oblasti urogenitalne hirurgije, kaže za „Politiku” da Olimpijske igre nose uvek sa sobom uzbuđenja, borbe, broj medalja, prestiž… Nekako između trenutka hoće li najbolji teniser ikada uzeti zlato i koliko ćemo medalja osvojiti, u naše interesne zone se uplće događaj za koji smatramo da je slučaj i intriga, odnosno takmičarka u boksu, kojoj je suparnica predala borbu, navodno zbog neravnopravne hormonske jednakosti.
– Nekoliko stručnih detalja stoji nasuprot svim komentarima i sumnjama na koje nailazimo u sportskoj javnosti. Svedoci smo da komentari mogu da utiču i ugroze ljudska prava za koja se borimo i zalažemo bez obzira na rasu, boju, pol… Šta imamo? Suverena država je prijavila svoje olimpijske kandidate koji su se kvalifikovali za predstojeća takmičenja. Nije bilo komentara u vezi sa uslovima i propozicijama koje je propisao Olimpijski komitet. Takmičarka u ženskom boksu ulazi u javnost kao obeležena individua, „slučaj” za premijere, sportiste, novinare, javnost, a sve zbog visokog nivoa hormona koji se ne uklapa u prijavljeni pol. U jeku viteške borbe bazirane na tradiciji olimpizma, jednakosti, poštovanja protivnika… Višak muškog hormona u ženskoj disciplini? Neko je optužio, niko nije proverio – smatra dr Đorđević.
Ovaj stručnjak pojašnjava da je genetski pol određen našim rođenjem i definisan kao muški ili ženski. Sklad koji prati genetski pol i polni razvoj je vezan za hormonski status koji dominira prema genetskom polu. Osobe muškog pola se razvijaju pod uticajem muških hormona, što je slučaj i sa suprotnim, ženskim polom.
– Međutim, mi danas, sa razvojem nauke, medicine, društva, na kraju i prava, imamo jednu realnost koju bi trebali prihvatiti. Puno je entiteta koji potvrđuju pojačani nivo hormona koji je suprotan od genetski definisanog pola na rođenju. Pre svega, u slučaju poremećaja polne diferencijacije, ili po staroj nomenklaturi, interseksualizma, gde prisustvo genetskog materijala nije jasno definisano, imamo osobe sa karakteristikama međupolnosti, tj. izmešanih genitalija i hormonskog statusa. S druge strane, transosobe, koje se rađaju sa jasnim karakteristikama jednog, a tokom života se usklađuju hormonski i hirurški sa suprotnim polom, zadržavaju pravo na sopstveni život – ističe dr Đorđević.
On kaže da je pred nama da sumnjamo ili verujemo. Kome? Olimpijskom komitetu i možda najstrožoj doping komisiji, koji imaju najvažniji zadatak, a to je da kazne na neki način neravnopravnost usled dominacije nedozvoljenih sredstava.
– Ili, da slušamo i svedočimo komentarima, koji opovrgavaju odluke vodeće sportske organizacije poslednjih 130 godina, i sumnjamo u nas same, ponašajući se kao pripadnici jednog od dva navijačka tabora, zaboravljajući pritom na osnovna načela ljudskih prava. Dakle, mi nećemo promeniti pravila olimpijske borbe markirajući pojedince koji su na najprofesionalniji način ušli u arenu poštujući olimpijski duh da je važno boriti se… S druge strane, Olimpijski komitet i stručne komisije su nebrojeno puta diskvalifikovale pokušaj nesportskog učešća. Na nama je da navijamo za naše, radujemo se medaljama i poštujemo sve druge. I poštujemo naučnu doktrinu, medicinsku struku i pravo svakoga od nas, ljudskih bića. Sledeće igre su za četiri godine i već sam nestrpljiv da budem svedok novih izazova, dilema, diskusija. A broje se jedino medalje – napominje dr Đorđević.
Prema rečima dr Nikole Matavulja, ginekologa, u aktuelnim i prilično prisutnim raspravama o polnom identitetu i rodnoj pripadnosti, čini se da se ova tematika sve više obrađuje kroz sociološku prizmu i ljudska prava, i polako se pomera iz okvira medicinske nauke. U trenutku kada se roditeljski hromozomi spoje definišaće se nasledna osnova novog ljudskog bića, njihovog zajedničkog deteta. Od svakog roditelja dete će dobiti po 23 hromozoma, od kojih po jedan nosi informaciju o polu. Taj par hromozoma koji će odlučiti (genetski) pol deteta zovemo polnim hromozomima i razlikujemo dva takva hromozoma (X i Y). Od majke uvek nasleđujemo X hromozom, dok otac može da prenese obe varijante. Kombinacija XX ukazuje na ženski, dok XY kombinacija ukazuje na muški pol.
– Međutim, novonastali embrion iako ima genetsku informaciju o polu, do određenog trenutka izgleda praktično isto, bez obzira na kombinaciju hromozoma koju dobija po oplodnji. Embrion, dakle, ima potencijal da se razvije u muški ili ženski fetus. Samo pravilnim sledom embrioloških zbivanja desiće se normalan razvoj polnih žlezda (jajnika ili testisa), i unutrašnjih i spoljašnjih polnih organa. Aktivnost polnih žlezda će označiti pubertet. Hormonska dešavanja u pubertetu definišaće konačni izgled individue – kaže dr Matavulj.
Tu dolazimo do pojma interseksualizam, koji označava sva neslaganja između genetskog pola i fenotipskog pola (tipičnih telesnih karakteristika). Ovi poremećaji su jako retki. I svako pojedinačno stanje u ovoj grupi medicinskih stanja ima jako širok dijapazon finalnog ispoljavanja.
Nekada ova stanja ostaju nedijagnostikovana (pogotovo u ruralnim sredinama). Mogu da budu faktor rizika za druge bolesti i stanja. U kontekstu terapije, odnosno stručne pomoći, interseksualizam je jako izazovan, za ceo tim koji bi trebalo da u tome učestvuje.
– Ja sam tokom svoje petnaestogodišnje ginekološke prakse samo jednom imao priliku da se susretnem sa tom problematikom u radu. Ako je pitanje šta je to što konstituiše pol, onda odgovor moramo da tražimo u definiciji pola koju smo postavili. Kako i medicinski zvanično razlikujemo bar dva koncepta pola, onda možemo da kažemo da je samo genetski pol determinisan određenim setom polnih hromozoma. Ali, jednostavan odgovor nije uvek praktično primenljiv – dodaje dr Matavulj.
Iman Helif nije jedina bokserka o kojoj se na ovaj način govori na Olimpijskim igrama u Parizu. U medijima se pominje i njena koleginica sa Tajvana Lin Ju Ting, koja je takođe diskvalifikovana sa Svetskog prvenstva u Indiji, kada je Međunarodna bokserska federacija saopštila da su rezultati utvrđivanja pola bili – neodređeni. O njima sada govori ceo svet, neki ih svrstavaju u muškarce, neki u transrodne osobe, a interesantno je da su se i svetski političari uključili u kontroverzne teorije o Iman i Lin. Čak se pominje i to da su ove bokserke promenile pol, što je odbačeno kao teorija zavere. Tema ko treba da se takmiči u ženskoj kategoriji u svim sportovima je često bila prisutna u javnosti proteklih godina. Više se govorilo o atletici i plivanju, a manje o borilačkim sportovima, gde je činjenica da je rizik od ozbiljnih povreda veći kod protivnica. Zanimljivo je da postoje naučna istraživanja koja su otkrila da je prosečna snaga udarca 162 odsto veća kod osoba koje su „prošle” muški pubertet u odnosu na žene.