Ginekološka onkologija/karcinomi
Karcinom vulve
Karcinom vulve je redak (1-2/100 000 žena), najčešće kod žena preko 60 godina. Simptomi su svrab, rana, bol i krvavljenje u predelu vulve. Promene koje se uočavaju su najčešće crvene ili bele, mogu biti u ravni ili iznad ravni kože. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i biopsijom. Leči se hirurški i zračenjem.
Karcinom grlića materice (karcinom cerviksa)
Rak grlića materice (karcinom cerviksa) je je jedan od najčešćih zloćudnih bolesti kod žena i ima velike geografske varijacije (8-30 na 100 000 žena), što je posledica razlike u organizaciji zdravstvenih sistema i programa prevencije. Dugotrajna infekcija onkogenim (visoko rizicnim) humanim papiloma virusom (HPV) je najveći faktor rizika za razvoj raka grlića materice. Onkogeni HPV je prisutan u 99 % slučajeva žena obolelih od karcinoma grlića materice. Pušenje povećava rizik. Neuredno krvavljenje, krvavi sekret, krvarenje posle seksualnog odnosa i krvavljenje u trudnoći su simptomi ove bolesti. Bolovi se javljaju u kasnijoj fazi bolesti. Dijagnoza se postavlja ginekoloåkim pregledom, radiološkim metodama i biopsijom. Tretman je hirurški, zračenje i citostatici, ili kombinacija ove tri metode.
Karcinom sluzokože materice (karcinom endometriujuma)
Karcinom endometrijuma je zloćudna bolest koja se razvija iz sluzokože materice u oko 15 na 100 000 žena. Prosečna starost priobolevanju je 65 godina. Može biti nasledan u okviru Lynch sindrom. Faktori rizika za karcinom endometriuma su dugotrajna upotreba estrogena bez dodatka hormona na bazi progesterona, gojaznost, šećerna bolest kao i sindrom policističnih jajnika. Žene koje nisu rađale takođe imaju povišen rizik. Krvarenje u menopauzi je obično prvi simptom. Dijagnoza se potvrđuje histopatološkom analizom. Leči se operativno, zračenjem i citostaticima.
Karcinom jajnika
Karcinom jajnika nastaje iz spoljašnjeg dela jajnika (epitela), mada može nastati i iz drugih delova jajnika (ne-epitelni karcinom). 9-17 na 100 000 žena oboli od epitelnog karcinoma. Prosečna starost pri obolevanju je 65 godina. Češće se javlja u razvijenim industrijskim zemljama. Povećani rizik za rak jajnika imaju Žene koje nisu rađale ili su rodile prvo dete u kasnijim godinama, koje su kasnije ušle u menopauzu ili imale problem sa neplodnošću, imaju povišeni rizik za obolevanje od raka jajnika. Nikotin povećava rizik za neke vrste karcinoma jajnika (mucinozni karcinom). Upotreba tableta za kontracepciju, sterilizacija (podvezivanje ili odstranjivanje jajovoda), dojenje, porođaji i rana menopauza smanjuju rizik. Simptomi su u početku slabo izraženi i zato se bolest najčešće otkriva u odmakloj fazi. Smptomi koji se najpre javljaju su pritisak u stomaku, bolovi, osećaj nadutosti i zasićenosti, osećaj slabosti i tegobe pri mokrenju. Dijagnoza se postavlja ginekološkim pregledom, laboratorijskim i ultrazvučnim/radiološkim analizama. Otkivanje bolesti u ranoj fazi poboljšava šanšu za uspešno lečenje. Tretman je hirurški u kombinaciji sa hemioterapijom. Vrlo retko zse koristi zračenje. Nasledni oblik karcinoma jajnika se javlja kod zena sa BRCA-1 (rizik 40 %) i BRCA 2 (rizik 18 %) mutacijom. Ovaj oblik se javlja u mlađim godinama. Kod tih žena se preporučuje preventivno odstranjivanje jajnika po završenom rađanju.Rak jajovoda pripada istoj grupi kao i epitelni karcinom jajnika i leči se na isti način.
Borderline ili ,,granicni” tumor jajnika
Borderline ili ,,granični” tumor jajnika ima manji maligni potencijal od raka jajnika i bolju prognozu. Borderline tumor ne urasta u susedno tkivo. Javlja se u 5-6 na 100 000 žena, a prosečna starosti je 55 godina. Otprilike u 30 % slučajeva se javlja kod žena pre navršene 40-te godine. Najčešća tegoba je bol u stomaku. U 90 % slučajeva se otkriva u prvoj fazi. Dijagnoza se postavlja kliničkim i ultrazvučnim pregledom, a leči se operativno.
Tumori posteljice (trofoblastne bolesti)
Trofoblastne bolesti su grozdasta mola (hidatiozna mola), horio karcinom, trofoblastni tumor sa mesta posteljice i epitelni trofoblastni tumor. Najčešće nastaju posle normalne trudnoće i porođaja, ali se mogu javiti i posle spontanog pobačaja i vanmaterične trudnoće. Grozdasta mola se javlja u 0,9 na 1000 trudnoća,. Deli se na delimičnu i kompletnu. Smatra se ,,premalignim” stanjem. Druge pomenute trofoblastne bolesti su jos ređe i klasifikuju se kao maligne bolesti. Uzrok je najverovatnije genetski. Rizik da se ponovi grozdasta mola je 8-15 % kod kompletne mole i 2,5 % posle delimične mole. Dijagnoza se postavlja ultrazvučnim pregledom i histopatološkom analizom. Tretira se hirurški i citostaticima.
Sarkom materice
Sarkom materice je retka bolest. Dijagnoza se postavlja histpatohistološkom analizom kod 0,25% pacijenata posle odstranjivanja mioma i materice. Leči se hirurški i tretman je individualni.