Karcinom sluznice materice (karcinom endometrijuma)
Karcinom sluznice materice (karcinom endometrijuma) je karcinom koji se razvija iz sluzokože materice, javlja se u oko 15 žena na uzorku od 100 000 žena. Prosečna starost pri dijagnozi je 65 godina.
Postoji i jedna nasledna forma, takozvani Lynch sindrom. Faktori rizika za nastanak ove bolesti su dugotrajna upotreba estrogenog hormona bez dodatka hormona na bazi progesterona, gojaznost, šećerna bolest, sindrom policističnih jajnika i neki lekovi (Tamoksifen). Žene koje nisu rađale takođe imaju povećan rizik.
Kancer endometrijuma se obično rano detektuje zato što se ispoljava u vidu abnormalnog krvarenja mimo ciklusa. Vaginalno krvarenje i krvavi sekret u menopauzi je obično prvi simptom kod starijih žena. Dijagnoza se postavlja kliničkim pregledom i biopsijom.
Leči se hirurški, zračenjem i citostaticima. U zavisnosti od stadijuma, nekada se ovo stanje rešava odstranjivanjem materice hirurškim putem pri čemu se eliminiše i kancerogeno tkivo.
- gojaznost;
- šećerna bolest;
- dugogodišnji tretman estrogenom, bez progesterona;
- tumori koji proizvode estrogen;
- sindrom policističnih jajnika (PCOS);
- terapija antiestrogenima (tamoksifen).
Žene koje nisu rađale imaju povišeni rizik za rak materice.
3% od svih karcinoma endometrijuma su uzrokovani mutacijom MMR gena i prosečna starost početka bolesti je 49 godina.
Linč sindrom daje i povišeni rizik za karcinom debelog creva i jajnika.
Odstranjivanje materice i jajnika se savetuje ženama sa Linč sindromom nakon ostvarivanja potomstva.
Potrebno je ispitati članove porodice osoba sa Linč sindromom.
Kouden (Cowden) sindrom je posledica mutacije PTEN gena i javlja se kod jedne od 200 000 osoba.
Nosi povišeni rizik za karcinom dojke, štitne žlezde i endometrijuma. Rizik za razvoj karcinoma endometrijuma je 28% i najčešće se javlja pre navršene 50. godine.
Karcinom endometrijuma – simptomi
Simptomi karcinoma endometrijuma su:
- postmenopauzalno krvarenje;
- neuredna i obilna krvarenja;
- izmenjen vaginalni sekret;
- bolovi u maloj karlici.
Dijagnostika i lečenje karcinoma endometrijuma u Ordinaciji Milenković
U Ordinaciji Milenković se radi dijagnostika karcinoma endometrijuma i priprema analiza za onkološki konzilijum, operativno lečenje stadijuma I–II i prezervacija fertiliteta kada je to moguće.
Takođe se obavljaju redovne kontrole i praćenje pacijentkinja tokom pet godina nakon obolevanja, simptomatsko lečenje i aspiracija ascitesa.
Lečenje se uvek koordiniše sa onkologom i sprovodi prema preporukama onkološkog konzilijuma.
Kod sumnje na karcinom endometrijuma radi se:
- ginekološki pregled;
- ultrazvučni pregled vaginalnom sondom;
- biopsija endometrijuma (pipelle);
- eksporativna kiretaža;
- histeroskopija sa biopsijom i odstranjivanjem sumnjivih promena;
- magnetna rezonanca (MR) male karlice;
- kompjuterizovana tomografija (CT) male karlice, stomaka i grudnog koša;
- PET-CT (kod visoko rizičnih slučajeva i u slučaju povratka bolesti).
Histopatološka analiza
Materijal iz materice dobijen biopsijom, eksplorativnom kiretažom i histeroskopijom se analizira od strane lekara specijalisite patologije koji postavlja dijagnozu.
Posle operacije se radi histopatološka analiza materice i organa/tkiva koji se odstrane iz organizma.
-imunohistohemijske analize iz preoperativnog i operativnog materijala da bi se preciznije analizirala biologija tumora i planirala terapija. Analiziraju se po potrebi p53, MLH, MSH2, MSH6, PMS2, estrogeni i progesteronski receptori, anti HER2;
-PCR analize (POLE mutacija, MMH/MSI).
Imunohistohemijske i PCR analize se rade u zavisnosti od histološkog tipa tumora i da bi se utvrdilo da li postoji genetski faktor koji je doveo do razvoja karcinoma.
Opcije lečenja
Leči se hirurški, zračenjem i citostaticima. U zavisnosti od stadijuma, nekada se ovo stanje rešava odstranjivanjem materice hirurškim putem pri čemu se eliminiše i kancerogeno tkivo.
Kod pacijentkinja koje žele da očuvaju fertilitet, u određenim slučajevima moguće je lečenje histeroskopijom uz hormonsku terapiju, nakon čega se savetuje trudnoća što pre. Ako terapija ne daje rezultate, materica se odstranjuje.
- Hiruško lečenje
- Hemioterapija (citostatici)
- Imunoterapija
- Hormonska terapija
- Zračenje
- Zaštita fertiliteta
- Minimalno invazivna hirurgija se radi kod stadijuma I i II.
- U zavisnosti od histološkog tipa tumora i kod raka endometrijuma stadijuma III i IV opsežnost hiruškog zahvata se proširuje.
- Ukoliko postoje dodatne bolesti i izrazita gojaznost, može se raditi vaginalna histerektomija.
Kod žena mlađih od 45 godina se mogu sačuvati jajnici.
Odluka o hemioterapiji je kompleksna i donosi se od strane onkološkog konzilijuma, a zavisi od stadijuma bolesti, histološkog tipa karcinoma, stanja lokalnih limfnih čvorova i eventualnih metastaza, imunohistohemijskih analiza i eventualnih mutacija tumora.
Hemioterapija se najčešće ne daje kod dobro diferentovanih endometriodnih adenokarcinoma stadijum I i II.
Ovaj vid terapije često se kombinuje sa citostaticima kako bi se postigao bolji efekat.
Takođe, primenjuje se kod recidiva adenokarcinoma endometrijuma, gde može doprineti usporavanju progresije bolesti i poboljšanju ishoda lečenja.
Hormonska terapija se primenjuje kod pacijentkinja sa karcinomom endometrijuma kada hirurško lečenje nije moguće, kao i u uznapredovalim stadijumima bolesti.
U terapiji se koriste sintetički hormoni koji mogu usporiti rast tumorskih ćelija. Takođe, određeni intrauterini sistemi sa hormonskim delovanjem primenjuju se kod pacijentkinja kod kojih operacija nije opcija.
Pored toga, hormonski modulatori i inhibitori enzima koriste se kod određenih grupa pacijentkinja kako bi se uticalo na razvoj bolesti.
Zračenje se primenjuje najčešće u kombinaciji sa hemioterapijom.
Zračenje vagine se radi kada se maligne ćelije nalaze u delu vagine koji je odstranjen sa matericom. Ima manje neželjenih efekata od spoljašnjeg zračenja.
Ukoliko žena nema dece ili planira trudnoću, moguće je lečenje bez odstranjivanja materice ukoliko se radi o o endometrijalnoj intraepitelnoj neoplaziji (EIN) ili dobro diferenciranom adenokarcinomu endoemtrijuma koji ne zahvata zid materice.
U tom slučaju se radi histeroskopija sa odstranjivanjem tumora, a zatim tretman hormonskom spiralom i preparatima gestagena-veštačkog progesterona.
Nakon 3-6 meseci se ponovo uzima uzorak za histopatološku analizu i ukoliko nema malignih ćelija savetuje se trudnoća u što skorijem roku.
IVF ne povećava rizik za ponovno javljanje malignih ćelija. Tretman se može produžiti do 12 meseci. Ukoliko nema efekta, materica se odstranjuje. Materica se odstranjuje posle rađanja.
Klasifikacija karcinoma endometrijuma
| Stadijum I | Tumor ograničen na telo materice |
| IA | Bez infiltracije ili infiltracija <50% zida materice (miometrijuma) |
| IB | Infiltracija > 50% miometrijuma |
| Stadijum II | Infiltracija u grlić materice |
| Stadijum III | Lokalne/regionalne metastaze |
| IIIA | Infiltracija u spoljašnji sloj materice/jajovode i jajnike |
| IIIB | Infiltracija u vaginu/vezivno tkivo oko materice |
| IIIC | Metastaze u limfne čvorove u maloj karlici i oko aorte |
| IIIC1 | Metastaze u limfne čvorove u maloj karlici |
| IIIC2 | Metastaze u limfne čvorove oko aorte |
| Stadijum IV | Metastaze u mokraćnoj bešici/debelom crevu/udaljene metastaze |
| IVA | Metastaze u mokraćnoj bešici/debelom crevu |
| IVB | Udaljene metastaze, uključujući metastaze u trbušnoj duplji i preponama |
- endometrioidni adenokarcinom (80 %);
- serozni adenokarcinom (5-10%);
- adenokarcinom svetlih ćelija (3%);
- mešoviti adenokarcinom;
- karcinosarkom;
- nediferentovani karcinom;
- neuroendokrini karcinom.
- POLE mutirani tumor;
- Mikrosatelitna nestabilnost;
- Veliki broj mutacija TP53;
- Veliki broj mutacija PI3K i WNT.
Kontrole posle operacije i tokom lečenja karcinoma endometrijuma
Pacijentkinje obolele od karcimona endometrijuma se kontrolišu svakog trećeg meseca u toku prve dve godine posle postavljanja dijagnoze, zatim na šest meseci još tri godine.
Kako smanjiti rizik za karcinom materice/endometrijuma?
Smanjenje telesne mase kod gojaznih žena;
-kod hormonske terapije u menopauzi koristiti progesteron pored estrogena;
-identifikovati genetske faktore rizika (Lynch sindrom);
-regulisati menstrualni ciklus kod žena sa sindromom policističnih jajnika (PCOS) i izostanka ovulacije u reproduktivnom dobu.
Saveti stručnjaka: česta pitanja
Kako prepoznati prve znake raka endometrijuma?
Koliko je adenokarcinom endometrijuma agresivan?
Gde se najčešće javljaju metastaze karcinoma endometrijuma?
U kojim slučajevima se rak materice ne operiše?
Da li se može koristiti hormonska terapija kod žena sa karcinomom endometrijuma?
Da li je adenokarcinom endometrijuma genetski uslovljen?
Kontakt
Za sve informacije o karcinomu sluzokože materice i drugim ginekološkim pitanjima kontaktirajte nas na naše brojeve telefona radnim danima od 10 do 20 časova ili nam napišite email.