Vantelesna oplodnja (IVF)
U pitanju je metoda lečenja infertiliteta kada se jajne ćelije ”izvade” iz jajnika, oplode spermatozoidima i zatim se dobijeni embrion vrati u matericu gde dolazi do razvoja trudnoće.
IVF proces u specijalističkoj ordinaciji Milenković
Vantelesna oplodnja u ordinaciji Milenkovic se radi u saradnji sa Specijalnom ginekološkom bolnicom Jevremova u Beogradu.
Priprema i konsultacije se obavljaju u ordinaciji, dok se aspiracija, transfer embriona i zamrzavanje embriona rade u Specijalnoj ginekološkoj bolnici Jevremova.
Priprema uključuje:
- Detaljan ginekološki i ultrazvučni pregled.
- Analize hormona i rezerve jajnika (AMH test).
- Testovi na infekcije (hepatitis B, C, HIV, sifilis).
- Analiza semene tečnosti kod muškarca.
- Analiza prohodnosti jajovoda i materične duplje.
Hormonalna stimulacija: Stimulacija jajnika gonadotropinima da proizvedu više jajnih ćelija.
Aspiracija jajnih ćelija: Prikupljanje jajnih ćelija pod ultrazvučnom kontrolom.
Oplodnja: Jajne ćelije se oplode spermatozoidima u laboratoriji.
Razvoj embriona: Embrioni se prate u laboratoriji nekoliko dana.
Transfer embriona: Najbolji embrioni se vraćaju u matericu.
Praćenje trudnoće: Testiranje trudnoće 12-14 dana nakon transfera embriona.
Detaljnije informacije o svim koracima i procesu vantelesne možete pročitati ovde.
- Posle aspiracije jajnih ćelija pacijentkinje dobijaju hormon progesteron.
- 12-14 dana posle transfera embriona, radi se test na trudnoću (hormon beta hCG), iz krvi ili iz urina.
Trudnoće se kasnije kontrolišu kao i trudnoće nastale spontanim putem.
Kada se radi vantelesna oplodnja?
VTO se radi ukoliko posle godinu dana nezaštićenih seksualnih odnosa ne dođe do trudnoće kod parova gde je žena mlađa od 35 godina, ili posle 6 meseci gde je žena starija od 35 godina.
VTO se može raditi i ranije ukoliko se zna da postoji neki faktor infertiliteta.
Podrazumeva se da se pre VTO urade neke jednostavnije metode ukoliko za to postoje mogućnosti. To mogu biti stimulacija jajnika tabletama, inseminacija, lečenje infekcija i drugih bolesti koje negativno utiču na fertilitet, kao i hiruške metode.
Kod kojih stanja se radi IVF postupak?
IVF je preporučljiv za parove koji se suočavaju sa problemima kao što su:
- zapušeni jajovodi;
- poremećaji ovulacije (sindrom policističnih jajnika);
- endometrioza;
- muški infertilitet;
- kod genetskih bolesti;
- kod prethodne sterilizacije žene podvezivanjem jajovoda;
- zamrzavanje embriona iz socijalnih i medicinskih razloga;
- posle zamrzavanja jajnih ćelija;
- neobjašnjivi infertilitet (kada se ne otkrije uzrok infertiliteta tokom ispitivanja);
- kod malignih bolesti pre početka terapije koja je štetna za jajne ćelije i spermatozoide.
IVF postupak: korak po korak
*Svaki IVF ciklus se pažljivo prilagođava individualnim potrebama pacijentkinje, uz mogućnost izmena u zavisnosti od reakcije na terapiju. Lekar će vas pratiti kroz sve faze, korak po korak, i prilagođavati plan lečenja kako bi obezbedio najbolje rezultate.
1-10. dan – Hormonska stimulacija jajnika
Jajnici se stimulišu hormonima (injekcije i/ili tablete) kako bi se dobilo više jajnih ćelija. Postoje TRI protokola:
- Kratki protokol – Stimulacija kreće 2-3. dana ciklusa, a od 5-6. dana se dodaje injekcija koja sprečava prevremeno sazrevanje jajnih ćelija.
- Dugi protokol – Najpre se blokira rad jajnika, a zatim se započinje stimulacija hormonima.
- PPOS (progestin prime ovarian stimulation)-stimulacija počinje 2-3 dana ciklusa. Od početka stimulacije se uzimaju tablete progesterona. Kod ovog protokola se uvek zamrzavaju embrioni
3-14. dan – Praćenje folikula
Ultrazvučni pregledi se rade 2-3 puta tokom stimulacije kako bi se pratio rast folikula i time indirektno sazrevanje jajnih ćelija. Kada folikuli dostignu odgovarajuću veličinu, planira se aspiracija jajnih ćelija. *Ne dobiju se jajne ćelije iz svih folikula – npr. od 10 folikula, obično se dobije 6-7 jajnih ćelija.
10-14. dan – Stop injekcija
Kada folikuli sazru, daje se hCG ili GnRH agonist injekcija („stop injekcija“), koja omogućava oslobađanje jajne ćelije u folikularnu tečnost pre aspiracije.
(12-16. dan ciklusa)
- Davanje semena: Partner daje uzorak sperme, koji se zatim priprema za oplodnju. Seme se može dati i pre početka IVF ciklusa, uz mogućnost zamrzavanja za kasniju upotrebu, ili se može koristiti zamrznuto seme donora.
- Prikupljanje jajnih ćelija: 34-36 sati nakon stop injekcije, lekar izvodi aspiraciju, postupak kojim se jajne ćelije prikupljaju iz jajnika. Ovaj postupak traje oko 5 min i obavlja se pod blagom anestezijom.
(najčešće do 4 sata nakon aspiracije)
- IVF ili ICSI: U laboratoriji, prikupljene jajne ćelije se u laboratoriji kombinuju sa spermatozoidima partnera ili donora (klasična oplodnja) ili se spermatozoid direktno ubrizgava u jajnu ćeliju (ICSI metoda) pod kontrolisanim uslovima gde se imitira stanje u organizmu. Oplodnja se najčešće ne dešava kod svih dobijenih jajnih ćelija
- Razvoj embriona: Oplođena jajna ćelija postaje embrion i prati se njen razvoj narednih dana. Neki embrioni zastanu u razvoju.
(najčešće posle 12. dana ciklusa)
- Transfer embriona: Kada embrioni dostignu optimalnu fazu razvoja, jedan ili dva embriona se pažljivo prenose u matericu. Transfer je tehnički zahtevan postupak, nije bolan i ne zahteva anesteziju.
- Transfer prethodno zamrznutog embriona -krioembriotransfer (ako je primenjiv)
- Ako ostane više kvalitetnih embriona, oni se mogu zamrznuti (krioprezervacija) za buduće pokušaje ili dodatne IVF cikluse. Oko 40 % parova ima embrione za zamrzavanje.
- Tri nedelje nakon pozitivnog beta hCG testa se radi prvi vaginalni ultrazvučni pregled.
Detaljnije informacije o svim koracima i procesu vantelesne možete pročitati u ovom tekstu: https://drmilenkovic.com/trudnoca/vantelesna-oplodnja/
Uspešnost VTO postupka
- Dužina trajanja infertiliteta i godine starosti žene su dva najvažnija predikciona faktora.
- Što kraće traje period infertiliteta, to su veće šanse za nastanak trudnoće.
- Kod žena do 35 -36 godine starosti, uspešnost VTO a je oko 50-60 % po transferu embriona, da bi sa 44 godine 2-3 % žena ostvarilo trudnoću i rodilo dete.
- Rezultat posle transfera svežeg ili prethodno zamrznutog embriona je sličan.
- Realnije je procenjivati uspešnost po započetom VTO postupku i stimulaciji.
- Dobrim rezultatom se smatra ako je ukupna uspešnost 35% i više po započetom postupku, ali se rezultat uvek mora analizirati po starosnim grupama.
- Uspešnost posle VTO doniranim jajnim želijama je oko 50-60% po transferu embriona.
Potencijalne komplikacije
- Tokom postupka se mogu javiti nuspojave lekova za stimulaciju, kao što su pospanost, umor, nadutost, bolovi u stomaku i glavobolja, ali one nestaju nakon tretmana. Aspiracija jajnih ćelija može biti bolna, pa se izvodi u opštoj ili lokalnoj anesteziji.
- Dugoročno ne postoji rizik od karcinoma ili drugih bolesti nakon VTO ili upotrebe lekova za stimulaciju.
- Rizik od krvarenja i infekcije nakon aspiracije jajnih ćelija je manji od 1%.
- Rizik od sindroma hiperestimulacije jajnika (OHSS) je između 5% i 10% i povećava se sa brojem dobijenih jajnih ćelija.
- OHSS može uzrokovati bolove u stomaku, povećane jajnike, tečnost u stomaku i grudima, otežano disanje i bolove u grudima. Kada postoji visok rizik za OHSS, koristi se „agonist“ stop injekcija, a embrioni koji ispunjavaju kriterijume se zamrzavaju
Koliko traje IVF postupak?
Kako se ponašati posle transfera embriona?
VTO se radi 1978.godine i nema dokaza da strogo mirovanje povećava uspešnost VTO procedure.
Pacijentkinja može da vozi automobil i da putuje avionom. Ukoliko je let duži od 6 sati i pacijentkinja putuje u roku od dve nedelje posle transfera savetuje se terapija niskomolekularnim heparinom (fraxiparin) pre putovanja. Savetuje se uobičajena ishrana koju je pacijentkinja imala i pre VTO. Pogledati blog o ishrani.
Ne savetuju se seksulani odnosi u periodu od stop injekcije do transfera zbog rizika od multiplih trudnoća u slučaju prevremene ili nkanadne ovulacije posle aspiracije jajnih ćelija.
Kada se može ponoviti VTO postupak?
Koliko puta se može ponoviti vantelesna oplodnja?
Kako se pripremiti za prvu konsultaciju?
Koja je cena vantelesne oplodnje u ordinaciji Milenković?
Da li u ordinaciji Milenkovic dostupna VTO preko fonda?
Da li VTO povećava rizik za karcinom?
Koji su neželjeni efekti lekova u procesu VTO?
Tokom postupka se mogu javiti nuspojave lekova za stimulaciju, kao što su pospanost, umor, nadutost, bolovi u stomaku i glavobolja, ali one nestaju nakon tretmana.
Da li DHEA povećava šansu za uspeh vantelesne oplodnje?
Da li fraxiparin i aspirin povećavaju uspešnost postupka?
Da li intralipidna infuzija povećava uspešnost vantelesne?
Da li je trudnoća posle VTO rizična ?
Rizik za preeklampsiju (povišenik krvni pritisak, gubitak proteina, otoci) i diabetes u trudnoći se javlja kod 3 % trudnica posle sponatnog začeća, dok je taj procenat 5-6% posle vantelesne oplodnje. VTO nosi nešto povišeni rizik za krvarenje u trudnoći, prevremeni porođaj i manju telesnu masu na rođenju. Deca rođena posle transfera prethodno zamrznutog embriona imaju nešto veću telesnu masu na rođenju u odnosu na decu rođenu posle spontanog začeća.
Blizanačke trudnoće imaju nekoliko puta veći rizik za prevremeni porođaj i komplikacije kod deteta vezane za prevremeno rođenje, naročito kada je porodjaj pre 30 nedelje gestacije. Trudnoće posle VTO doniranom jajnom ćelijom imaju rizik za preeklampsiju oko 10 %. Zbog navedenih rizika, trudnoće posle VTO treba kontrolisati u ustanovama sa iskustvom u praćenju rizičnih trudnoća.
Šta je folikul?
Tokom stimulacije u VTO postupku folikul raste i tako se indirekto prati sazrevanje jajne ćelije. Rast folikula korelira sa nivoom estradiola u krvi. Jajna ćelija se ne nalazi u svakom folikulu, tako da se na aspiraciji obično naže manji broj jajnih ćelija u odnosu na broj folikula.
Da li VTO smanjuje rezervu jajnika i povećava rizik za raniju menopauzu?
Fiziološki se svakog meseca kod žena sa redovnim ciklusima oslobodi jajna ćelija od oko 1000 koje su krenule u proces sazrevanja i razvoja koji traje oko 6 meseci. One jajne ćelije koje se nalaze u antralnim folikulima koje vidimo na ekranu ultrazvuka su došle u završnu fazu. Pošto se jedna jajna ćelija oslobidila ovulacijom, ostale će propasti, to jest ući u proces apoptoze-programirane ćelijske smrti.
Stimulaciojm hormonima FSH i LH mi pomognemo tim ćelijama da prežive i nastave razvoj i proces sazrevanja.
Odgovor možete očekivati u radnom vremenu ordinacije, od ponedeljka do petka, između 10 i 20 časova.