Razvoj reproduktivnih tehnologija doveo je i do komercijalizacije procesa sa svojim pozitivnim i negativnim stranama.
Godine 1978. rođena je prva beba iz epruvete, to jest beba posle in vitro fertilizacije (IVF). Metoda je poznata i kao vantelesna oplodnja. IVF je revolucionarna metoda u medicini kada se iz jajnika izvade jajne ćelije i zatim oplode spermatozoidima u laboratoriji. Nastali embrion se nekoliko dana posle začeća u laboratoriji vraća u matericu gde se razvija trudnoća.
Prvo dete u svetu posle IVF-a rođeno je u Engleskoj 1978. godine. Ubrzo zatim, rođena su deca u Australiji, Americi, Francuskoj, Švedskoj… Prvo IVF dete u Srbiji je rođeno krajem osamdesetih godina.
Dr Robert Edvards, biolog koji je predvodio tim u Engleskoj, dobio je 2010. godine Nobelovu nagradu za fiziologiju i medicinu. Entuzijazam, znanje, upornost i energija tima dr Edvardsa prikazana je u filmu Joy koji se može videti na Netflixu.
Sve vreme od 1978. godine IVF se razvija i dopunjuje novim tehnikama kao što su zamrzavanje embriona, tkiva, jajnih ćelija i spermatozoida, genetsko ispitivanje embriona i donacija polnih ćelija. Sama činjenica da je u svetu do sada rođeno preko deset miliona dece govori o značaju ove metode koja je promenila svet. Međutim, debata o legalnim, religioznim, etičkim i socijalnim aspektima traje od 1978. godine do današnjih dana.
Inače, reprodukcija je faktor koji je uvek bio interesantan za društvo. S obzirom na to da IVF utiče na reprodukciju, samim tim ima uticaja na društvo i kulturološku evoluciju. Vantelesna oplodnja je viđena kao tehnologija koja deluje protiv reproduktivnih poteškoća i kao tehnološki „bypass“ protiv strategije odložene reprodukcije.
Globalni trend odlaganja rađanja je još više popularizovao IVF. Trend smanjenja rađanja je naročito izražen u razvijenim zemljama, gde je sa druge strane produžen životni vek. Od dva do šest odsto dece rađa se iz trudnoća nastalih nakon vantelesne oplodnje.
Broj IVF tretmana koje finansira vlada jedne zemlje postao je parametar kvaliteta zdravstvenog sistema
Međutim, IVF ne može da nadoknadi spontanu reprodukciju i popravi biološki sat. Stvarni neto efekat na povećanje broja živorođene dece vidi se na primeru Velike Britanije gde je broj IVF ciklusa porastao sa 625 na preko 1000 na milion stanovnika, a totalna stopa rađanja je porasla za 0,04.
Drugim rečima, ako je prosek rađanja bio 1,64 posle povećanja broja tretmana biće 1,68. To ukazuje da reproduktivna tehnologija ima mali uticaj na demografiju, ali pomaže ljudima kojima je to potrebno i svakako povećava stopu rađanja. Može se reći da je IVF jedinstven proces u zdravstvenom sistemu jer dovodi do stvaranja novog života.
Vantelesna oplodnja se radi i pre transplantacije materice budući da spontana trudnoća posle transplantacije materice nije moguća. Inače, transplantacijom materice je rešen i takozvani apsolutni faktor infertiliteta. To je najkompleksnija transplantacija organa koja je upotrebom robota dovedena do hirurškog savršenstva.
Razvoj IVF-a i reproduktivnih tehnologija doveo je i do komercijalizacije procesa sa svojim pozitivnim i negativnim stranama. Koristi se i termin industrija fertiliteta. Kompanije i investicioni fondovi su prepoznali klinike za lečenje infertiliteta kao lukrativni posao. Ima nekoliko velikih kompanija u svetu koje imaju po više od 30 IVF klinika u vlasništvu i imaju globalni uticaj na tretman infertiliteta.
Pozitivno je to da bez investicija u tehnologiju i ljude nema ni razvoja. Potencijalne negativne strane su da u nedostatku etičkih principa profit bude ispred kvaliteta i time ugrozi krajnje korisnike, to jest pacijente. IVF je izrodio i posredničke agencije koje se bave savetodavnim uslugama i reproduktivnim turizmom, vrlo često sa populističkim pristupom koji nudi prosta rešenja za kompleksne probleme.
Infertilitet se definiše kao bolest, ali se zapravo radi o zdravim ljudima koji su u prevelikoj želji za potomstvom podložni emotivnoj manipulaciji i populističkim rešenjima.
Broj IVF tretmana koje finansira vlada jedne zemlje postao je parametar kvaliteta zdravstvenog sistema. Investirajući u fertilitet, država investira u buduću ekonomsku vrednost kroz ljudski faktor neophodan za razvoj društva. Može se reći da dugoročna ekonomska dobit znatno prevazilazi troškove tretmana. IVF koristi se u političkim i izbornim kampanjama.
Takođe, reprodukcija je česta tema u medijima. Kada pretražujete IVF na Googlu, uvek će se na prvoj strani pojaviti neki tekst o toj temi iz novinskih ili TV kuća.
Prvo IVF dete u Srbiji je rođeno krajem osamdesetih godina
Stvaranje novog života u laboratoriji je tema i za religiozne zajednice. Rimokatolička crkva nije prihvatila IVF tehnologiju od samog početka, uključujući i negativan komentar kada je dr Edvard Roberts dobio Nobelovu nagradu. Pravoslavne i protestantske crkve ne prihvataju kreiranje života van organizma, ali imaju dosta uzdržan i neutralan javni stav. Islam i judaizam prihvataju vantelesnu oplodnju kao metodu koja povećava stopu rađanja.
Nesumnjivo, IVF je postao sociološki fenomen. Ako se vratimo na IVF kao originalni biološki fenomen, postavlja se pitanje kako ta procedura utiče na biološku evoluciju. Uticaj na kulturološku evoluciju se vidi nakon nekoliko godina ili decenija. Da bi se videlo da li i koliko metode selekcije tehnološke reprodukcije imaju uticaja na humanu evoluciju, potrebna su stoleća.
