Perimenopauza je fiziološki period u životu žene koji počinje nepravilnostima menstrualnog ciklusa, a završava se godinu dana nakon poslednjeg menstrualnog krvarenja, kada počinje period menopauze.
Period perimenopauze traje u proseku četiri godine i počinje najčešće u 46-47. godini života. Žene koje su imale dobru rezervu jajnika mogu ući u period perimenopauze nakon 46.-47. godine. Promene u hormonskom statusu imaju za posledicu simptome koji mogu imati široki dijapazon i individualne varijacije.
U prvom stadijumu perimenopauze se dešava da menstruacija zakasni po nekoliko dana, dok su drugom stadijumu menstrualno krvarenje javlja na 60 i više dana. Pored neregularnih menstruacija se javljaju osećaj vrućine, lupanje srca, promena raspoloženja, poremećaj sna i suvoća vagine. Najčešće su simptomi izaženiji kad žena uđe u drugu fazu perimenopauze, ali postoje i individualne varijacije.
Hormonske promene
U osnovi simptoma je smanjeni nivo estrogena pošto je broj jajnih ćelija, to jest granuloza ćelija koje se nalaze oko jajnih ćelija i luče estrogen sve manji.
Nivo folikolustimulirajućeg hormona (FSH) hipofize je povišen, pošto hipofiza pokušava da aktivira granuloza ćelije kojih je sve manje i ne reaguju na stimulaciju.
Prva promena koja se moze otkriti analizom krvi je smanjeni nivo inhibina koji takođe ima za posledicu porast koncentracije FSH u krvi.
Pad estradiola se javlja u kasnijoj fazi kada ovulacije izostaju sve češće ili ih nema. Kad dodje do potpunog izostanka menstruacije nivo estradiola je jako nizak.
Takođe dolazi do pada koncentracije testosterona I sex hormone binding globulina (SHBG).
Anti-milerov hormon
Anti-milerov hormon je hormon koji proizvode ćelije koje se nalaze oko jajnih ćelija u ranom stadijumu razvoja. Kako se vremenom broj jajnih ćelija smanjuje dolazi do pada nivoa anti-milerovog hormona. Nivo ovog hormona je niži kod gojaznih I žena koje koriste tablete za kontracepciju ili hormonsku supstituciju. Ne savetuje se rutinska analiza aniti-milerovog hormona u dijagnostici perimenopauze I menopauze.
Koji faktori utiču na nivo hormona u perimenopauzi?
Gojaznost i rasa utiču na nivo hormona. Gojazne žene imaju niži nivo FSH, luteinizirajućeg hormona (LH), estradilola i progesterona, kao I manju koncentraciju metabolizovanih materija tih hormona u urinu. FSH raste sporije dok se koncentracija estradiola smanjuje kod gojaznih žena. Takođe, žene poreklom iz Afrike i Južne Amerike imaju viši nivo FSH i niži nivo testosterona u odnosu na druge etničke grupe.
Simptomi perimenopauze mogu biti više izraženi kod žena gde menstrualni ciklus postanu neredovni pre 46-47. godine života.
Koji su simptomi perimenopauze?
Vazomotorni simptomi, to jest nagli i intenzivan osećaj vrućine naročito u predelu lica, vrata i grudnog koša su tipični za period perimenopauze. Pripisuju se padu nivoa estradiola, ali intenzitet simptoma ne korelira sa koncentracijom estradiola u krvi. Vazomotorne tegobe su izraženije sa rastom nivoa FSH u krvi. Izraženost simptoma zavisi od genetske predispozicije, fizičkih promena u telu kao i od kulturološkog uticaja I očekivanja. Gojaznost, nikotin i alkohol su dodatni faktori rizika za izraženije tegobe. Vazomotorni simptomi mogu trajati 7-10 godina, i što se ranije jave u perimenopauzi, duže traju. 70-80% žena ima vazomotorne simptome u perimenopauzi. Rizik za kadiovaskularne bolesti je povišen kod žena koje imaju česte vazomotorne simptome.
Suvoća vagine i bolni seksulani odnosi se javljaju kod više od 50 % žena u menopauzi, ali se tegobe mogu javiti I u perimenopauzi. Ovi simptomi su posledica smanjene koncentracije elastina I kolagena u vagini, povišenog pH usled smanjene koncentracije estrogena. Urinarne infekcije su takođe češće u perimenopauzi.
Oko 40% žena u perimenopauzi ima neki oblik seksualne disfunkcije, ali se to ne može pripisati samo hormonskim promena, već zavisi i od seksualne funkcije pre perimenopauze i partnerskog odnosa.
Poremećaj sna u vidu poteškoća da se zaspi, kao i ranog i buđenja u toku noći se često javlja kod žena u periodu perimenopauze. 37% žena između 40. i 55. godine ima neki oblik poremećaja spavanja. Poremećaj sna je u direktnoj vezi sa vazomotornim simptomima i psihološkim stanjem, kao i sa stresom i stilom života. Koncentracija estrogena u krvi nije u direktnoj vezi sa težinom simptoma. Poremećaj sna ima tendenciju da se normalizuje u postmenopauzi. Potrebno je isključiti druge uzroke poremećaja spavanja koji mogu biti simptom depresivnih poremećaja ili sindroma nemirnih nogu.
Psihičko stanje i raspoloženje u menopauzi su u tesnoj vezi sa načinom i kvalitetom života. Rizik za psihijatrijske poremećaje raste od 20% pre perimenopauze do 62% u ranom stadijumu perimenopauze. Depresivni poremećaji su 2-4 puta veći u perimenpauzi u odnosu na prethodni period života.
Menstrualna krvarenja postaju neredovna u perimenopauzi. Najčešće se u početku interval između krvarenja skraćuje na manje od 21 dan, dok se kasnije taj period povećava na više od 35 dana. Oko 70% žena ima bar nekoliko krvarenja dužih od 10 dana. Svakako je važno isključiti druge uzroke krvarenja, kako maligne, tako I benigne.
Tretman simptoma perimenopauze
Simptomi perimenopauze se ublažavaju na isti način kao i u menopauzi.
Izazov i za lekara I za pacijentkinju je kada početi sa terapijom. Svakako treba početi sa terapijom ukoliko su izražene tegobe koje remete svakodnevni život.
Terapija može biti hormonska, na bazi estrogena i progesterona, ili simptomatska terapjia koja u sebi nema hormone. Pre početka terapije treba analizirati rizik za bolesti srca I krvnih sudova. Žene koje već imaju neku kardiovaskularnu bolest, kao i žene koje su imale karcinom dojke nisu kandiidati za hormonsku terapiju.
Ishrana bogata biljnim estrogenim se koristi u terapiji, mada je efikasnost terapije značajno manja u odnosu na farmakološku hormonsku terapiju.
Prikaz slučaja (iskustvo pacijentkinje):
Pacijentkinja stara 48 godina ima nagle osećaje vrućine u predelu vrata koji počinju u večernjim satima I poteškoće da zaspi. U poslednja tri meseca menstruacije su na 15 dana. Često putuje i oseća hronični umor. Ponekad uzme tabletu za spavanje bez značajnijeg efekta. Mamografija I PAPA test su normalni. FSH drugog dana ciklusa je 15. Ginekološki pregled je normalan. Diskutovana je terapija. Pacijentkinja se odlučila za terapiju estrogena u obliku spreja koji se prska na kožu svakog dana I tablete koje sadrže sintetski progesteron koje se uzimaju 14 dana svakog meseca. Nakon dva meseca terapije, simptomi su nestali I menstrualna krvarenja su bila na 28. dana. Zakazana je kontrola za 6 meseci.
Reference:
Bromberger JT et al. Mood and menopause: finding from the study of Women’s health across the nationss (SWAN) over 10 years. Obstet Gynecolog Clin North Am, 2011.
Delamater L et al. Management of the Perimenopause. Clin Obst Gyn, 2029.
Dr sci. med. Milan Milenković je specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka sa internacionalnim iskustvom u Švedskoj i Srbiji. Radio je u prestižnim bolnicama i klinikama, uključujući Sahlgrenska, Karolinska, Stockholm IVF i Gemma IVF, i osnivač je ginekološke ordinacije Beogyn i IVF Milenković.
Zakažite konsultaciju