Trudnoća posle karcinoma dojke

Karcinom dojke je najčešći maligni tumor kod žena u reproduktivnom dobu. 6-10% žena sa karcinomom dojke oboli pre 40 godine.

Broj obolelih žena od karcinoma dojke u razvijenim zemljama je u blagom porastu od 1970. godine, ali su rezultati lečenja bolji. Rana dijagnostika, identifikovanje faktora rizika i savremena terapija doprinosi boljim rezultatima. 

Cilj terapije malignih bolesti je vraćanje potpuno normalnim aktivnostima posle lečenja. Obzirom da se prosečna starost žena koje rađaju prvo dete pomerila ka tridesetim godinama, jedan broj žena obolelih od karcinoma dojke nije ostvario potomstvo. 

Inače, karcinom dojke se leči operativno, hemioterapijom i zračenjem. Hemioterapija, pre svega protokoli lečenja koji sadrže citostatik ciklofosfamid imaju negativan uticaj na funkciju jajnika. Citostatici dovode do poremećaja rasta i razvoja jajnih ćelija i time smanjenja ukupnog broja, sa rizikom da potpuno prestane funkcija jajnika. Efekat citostatika zavisi od godina starosti žene, broja jajnih ćelija pre terapije, leka koji se koristi i kumulativne doze.  Zračenje je usmereno ka mestu gde se nalazi tumor, tako da ne ugrožava funkciju jajnika.

Koje su opcije da sačuvamo fertilitet pre početka lečenja?

Saznanje da je dijagnostikovana maligna bolest izaziva opravdanu zabrinutost i stres kod pacijentkinje, porodice i najbližeg okruženja tako da je fokus u tom trenutku na lečenju. 

Idealno je da onkolog informiše ženu o mogućnostima za trudnoću i uputi je klinici za fertilitet gde će se proceniti individualna situacija u zavisnosti od godina starosti, rezerve jajnika, tipa tumora, prognoze i planirane terapije. Nakon pregleda i konsultacije se donosi odluka u dogovoru sa pacijentkinjom da li će se raditi neka metoda prezervacije fertiliteta ili ne.

Pre početka lečenja postoji mogućnost:

• zamrzavanja embriona (ukoliko žena ima partnera);
• zamrzavanja jajnih ćelija;
• zamrzavanje tkiva jajnika;

Tokom hemioterapije terapije se mogu davati lekovi iz grupe GnRH agonista da bi se smanjilo štetno dejstvo na jajnike, mada je to metoda za koju još uvek nema dovoljno dokaza o efikasnosti.

Procedura zamrzavanja ćelija, embriona i tkiva može da odloži početak lečenja karcinoma za 10-14 dana, što nema značaja za dalje lečenje.

Zamrzavanje jajnih ćelija, embriona i tkiva jajnika se može raditi i posle operacije i prvih doza hemioterapije, kao i tokom hormonske terapije koja traje 5-10 godina. Ukoliko se radi posle hemioterapije treba sačekati šest meseci od poslednje doze citostatika.

Trudnoća posle lečenja karcinoma dojke ne povećava rizik za vraćanje bolesti i metastaze. 

Obzirom da se radi o veoma osetljivom pitanju gde se radi o mladoj ženi koja želi dete, ali pod uslovom da ne dođe do pogoršanja osnovne bolesti, ovaj zaključak je izveden na osnovu studija i stručnih analiza.

Terapija karcinoma dojke ne dovodi kod svih žena do prestanka funkcije jajnika, tako da je spontana trudnoća moguća. Ukoliko ne dođe do spontane trudnoće, ili je došlo do trajnog oštećenja jajnika trudnoću je moguće ostvariti vantelesnom oplodnjom koristeći jajne ćelije i embrione koju su prethodno zamrznuti, kao i posle novog postupka vantelesne oplodnje sopstvenim ili doniranim jajnim ćelijama. Kod žena koje su zamrzle tkivo jajnika pre lečenja radi se auto-transplantacija i tada je moguća i spontana i trudnoća posle vantelesne oplodnje (VTO). VTO ne povećava rizik za recidiv.

Jedna analiza koja je sumirala rezultate više studija je pokazala da je šansa za spontani nastanak trudnoće smanjena za 60% u odnosu na žene koje nisu imale karcinom dojke. Međutim, danska studija je pokazala da je 64% žena obolelih od raka dojke koje su zamrzle tkivo jajnika pre lečenja ostvarilo spontanu trudnoću.

VTO posle karcinoma dojke ne povećava rizik za pogoršanje karcinoma i uspeh VTO je isti kao i kod žena koje nisu imale karcinom.

Rizik za recidiv bolesti nije povišen ni kod žena koje su imale hormon pozitivan karcinom dojke. Te žene dobijaju endokrinu terapiju 5-10 godina sa ciljem da se smanji rizik za recidiv. Jedna multinacionalna studija na 516 pacijentkinja koje su prekinule terapiju posle 2-3 godine je pokazala da je 64% žena rodilo dete i da prekid terapije i trudnoća nisu dovele do ponovnog vraćanja bolesti. 40% od tih žena su ostvarile trudnoću vantelesnom oplodnjom koristeći prethodno zamrznuti reproduktivni materijal. Terapija je prekinuta na dve godine i nakon porođaja je endokrina terapija nastavljena.

Takođe, trudnoća kod žena koje su nosioci BRCA mutacija nemaju povišeni rizik za pogoršanje maligne bolesti dojke. Kod žena koje su nosioci BRCA mutacija se može raditi VTO i genetska analiza embriona tako da se koriste samo embrioni koji nemaju BRCA mutaciju. Na taj način se nasledni karcinom dojke eliminiše u sledećoj generaciji.

Pacijentkinjama koje imaju povišeni rizik za recidiv se ne savetuje trudnoća u prve dve godine nakon prestanka lečenja. Porođaj carskim rezom je češći u odnosu na žene koje nisu imale karcinom dojke. Inače, 10-44% žena sa karcinomom dojke prekine trudnoću.

Dojenje posle karcinoma dojke

Žene koje su imale karcinom dojke mogu da doje i dojenje ne povećava rizik za recidiv. U jednoj prospektivnoj studiji 62% od 317 žena je dojilo. 78% žena kod kojih je rađena konzervativna hirurgija, to jest nije odstranjena je dojilo iz dojke koja nije bila zahvaćena tumorom. 42% pacijentkinja gde je odstranjena jedna dojka je dojilo sa druge strane.

Trudnoća posle karcinoma dojke se može pokušati nakon saglasnosti onkologa i zahteva multidisciplinarni pristup i redovne kontrole. Napredak u terapiji i znanje koje danas postoji omogućava ženama koje su lečene od karcinoma dojke da ostvare potomstvo.

U tekstu su korišćeni podaci iz sledećih studija:

-Cryopreservation of  ovarian tissue for fertility preservation on breast cancer patients: time to stop? Macklon KT et al. RBMO online, 2024.

-Motherhood after breast cancer: can we balance fertility preservation and cancer treatment? A narrative review of literature. Careiro MM et al. JBRA assisted reproduction, 2018.

-Interrupting endocrine therapy to attempt pregnancy after breast cancer. Partridge HA et al. New England Journal of Medicine, 2023.

-Breastfeeding after hormone receptor-positive breast cancer: results from the positive trial. Peccatori Fa et al. Journal of Clinical Oncology 2025.

-Pregnancy after breast cancer: a systematic review and meta analysis. Lambertini et al. Journal of Clinical Oncology, 2021.