Urinarna inkontinencija

Stres urinarna inkontinencija je stanje koje se može uspešno lečiti.  Savremeni pristupi omogućavaju da se uz pravovremenu dijagnozu i odgovarajuću terapiju postigne potpuna kontrola nad mokrenjem i značajno poboljša kvalitet života.

U ordinaciji Milenković su vam  dostupne i konzervativne i hirurške opcije.

Šta je urinarna inkontinencija?

Urinarna inkontinencija, je pojam iza koga mogu da se kriju razni poremećaji, a u najopštijem smislu može da se definiše kao bilo koji nevoljni gubitak urina, odnosno svaki gubitak kontrole nad mokrenjem. Dalje, može biti simptom ili znak nekog drugog stanja, ili „bolest“ za sebe, a može da bude i posledica neke druge bolesti ili komplikacija nekog specifičnog lečenja, može biti prolazna ili trajna, može da se javi i kod muškaraca i kod žena, kod mladih i kod starijih. Dakle, pojam je jako širok. 

Terapija stres urinarne inkontinencije.

Tretman stres urinarne inkontinencije može biti konzervativan i hirurški. Prva, nehirurška opcija rezervisana je za lakše forme bolesti i  za one žene koje ne mogu ili ne žele da se operišu. 

Za sada najbolje rezultate pokazuje tzv. bihejvioralna terapija. U praksi se kombinuje sa: 

• vežbama za jačanje mišića karlčnog dna
• električnom stimulacijom mišića
• estrogenskom terapijom
• korišćenjem pesara (koji stabilizuju proksimalnu uretru). 

Hirurška terapija stres urinarne inkontinencije

U slučaju ozbiljnijih simptoma, odnosno kod značajno narušenog zdravlja ili kod neupseha konzervativne terapije, postoji nekoliko hirurških metoda koje sa različitim uspehom mogu da pomognu.

Zlatni standard danas je TOT sling operacija – ugradnja tračice od sintetskog materijala ispod mokraćne cevi.

Minimalno invazivna, sa brzim oporavkom i uspešnošću od 98%, ova metoda omogućava trenutan efekat i dugoročnu kontrolu mokrenja.
Operacija se izvodi kroz tri mala reza, u regionalnoj ili opštoj anesteziji, a pacijentkinje se već istog dana vraćaju uobičajenim aktivnostima.

Detaljnije o proceduri pročitajte ovde

Zbog čega se javlja stres urinarna inkontinencija?

Obično se kao glavni krivac za stres urinarnu inkontinenciju optužuje mehaničko oštećenje tkiva vezano za trudnoću i porođaj. Međutim etiologija stres urinarne inkontinencije kod žene je ipak kompleksnija od ove pretpostavke. 

Najverovatnije je da razne karakterisitike majke, veličina i položaj fetusa, osobenosti samog porođaja, i akušerske intervencije iz vremena porođaja definišu verovatnoću anatomskih oštećenja tkiva. Ova oštećenja, odnosno povrede u sadejstvu sa nekim genetski definisanim faktorima (a pre svih - urođenim karakteristikama vezivnog tkiva) i mnogim spoljašnjim faktorima (dijetetske navike, fizička aktivnost i vežbanje, stanje respiratornih organa itd.) dovode do ispoljavanja simptoma ovog stanja.  

Dalje, zbog iritacije mokraćne bešike stres urinarnu inkontinenciju mogu da pogoršaju alkoholna pića, kofeinski napici, gazirana pića, veštački zasađivači, pušenje cigareta. Za uobičajeno funkcionisanje urogenitalnog sistema potrebna je adekvatna endokrina funkcija jajnika, tako da je stanje sniženih estrogena u organizmu, između ostalog, takođe povezano sa poremećajima mokrenja. 

Ovo je dodatno bitna informacija jer ljudska populacija pokazuje trend sve dužeg života i svi poremećaji karličnog dna zajedno sa problemom nevoljog oticanja mokraće postaju značajan entitet iz perspektive pojedinca ali i u kontekstu javnog zdravlja. 

Da li postoji razlog zbog kog su žene sklonije nevoljnom mokrenju?

I muškarci i žene pate od nevoljnog umokravanja, ali postoje interesantne razlike u učestalosti različitih tipova urinarne inkontinencije. Uopšteno, žene tri puta češće imaju problem nevoljnog mokrenja. U proseku, jedan od deset muškaraca pati od urinarne inkontinencije, i većina njih ima urgentnu inontinenciju. Ali kako je tema ovog teksta specifična vrsta inkontinencije, fokusiraćemo se na nju. Već je rečeno da je osnovni uzrok stres urinarne inkontinencije kod žena oštećenje struktura karličnog dna. Analogno tome, i kod muškaraca je stres urinarna inkontinencija posledica oštećenja tkiva ali zbog radikalnog hirurškog tretmana malignih bolesti prostate. Dakle ono što u je u biti stres urinarne inkontinencije su povrede karličnog dna i već je jasno da su žene, zbog oštećenja tokom trudnoće i porođaja, nažalost dominatno pogođene ovim stanjem. Još ako se doda, slabljenje tkiva, koje je estrogenski zavisno, jasno je da će problem sa godinama starosti biti sve prisutniji, što statistika i potvrđuje. Nažalost, ne postoji jedan ili jedinstven prediktor nastanka urinarne inkontinencije. Registrovana je familijarna skolnost i razni faktori rizika, a  pre svega životni stil i akušerska anamneza o kojima je već bilo reči, ali i dalje nema univerzalnog pokazatelja da će se ovo stanje javiti.

Širi zdravstveni problemi kod žena sa stres urinarnom inkontinencijom.

Svi poremećaji statike karličnog dna (među kojima je i stres urinarna inkontinencija) ometaju različite socijalne i fizičke aktivnosti. Žene koje pate od ovog problema ograničavaju ili u potpunosti prestaju sa aktivnostima van kuće i u najtežim slučajevima postaju izuzetno izolovane i vezane za dom. Kao dodatak ovom restriktivnom ponašanju, mnoge žene uvode u svakodnevnicu ekstenzivne pripreme za određene aktivnosti koje žele da obave. Ovde se misli na “mokrenje na silu” pre izlaska iz kuće, one često nose sa sobom uloške, ili rezervnu odeću, ograničavaju unos tečnosti itd. Mnoge naučne studije dovele su u vezu nevoljni gubitak urina i raznu depresivnu simptomatologiju. Postoji takođe i nedvosmislen negativan uticaj na seksualnu aktivnost zbog fizičkog diskomfora ili osećaja stida. Interesantno je da je u zapadnom svetu jedan od vodećih razloga za smeštanje starijih ženskih osoba u ustanove sa obezbeđenom negom (domovi za stara lica) upravo urinanarna i/ili fekalna inkontinencija, što nas upućuje na obim ekomoskog terete ovog problema. Jasno je da nevoljno umokravanje nije životno ugrožavajuće stanje, ali je dokazano stanje koje u velikoj meri narušava i umanjuje kvalitet života.

Da li pušenje ili gojaznost utiču na pojavu nevoljnog mokrenja?

Visok indeks telesne mase (BMI) jasno korelira sa incidencom svih poremećaja karličnog dna. Dakle, gojaznost je definitivno doprinoseći faktor u oboljevanju. Puno studija je pokazalo da se stepen, ili ozbiljnost stres inkontinecije urina smanjuje kako pacijentkinje gube na telesnoj težini. Ovo opažanje je prilično logično, kako strukture karličnog dna (a znamo koliko je njihov integritet bitan u mehanizmima kontinencije) trpe značajno veći mehanički stres kod gojaznih osoba.  Dalje, često se u stručnoj literaturi citira jedna norveška studija (EPINCONT) koja je na velikom broju ispitanica istraživala povezanost promenjljivih životnih navika kao što je pušenje na nevoljni gubitak urina. Ova studija je dokazala jasnu vezu između urinarne inkontinencije i pušenja, bilo da su u pitanju bivši ili aktuelni pušači (s tim da je relevantna istorija konzumiranja cigareta preko 15 godina, i to preko 20 cigareta na dan).