Izaberite stranicu

Sindrom policističnih jajnika je najčešći endokrini i metabolički poremećaj kod žena. Skraćenica PCOS je od polycystic ovary syndrome. PCOS je jedno kompleksno stanje koje ima svoje endokrine, metaboličke, reproduktivne i psihološke manifestacije. 10-15 % žena ima PCOS. 

Kako se dijagnostikuje PCOS?

Dijagnoza se postavlja kada su ispunjena dva od tri navedena kriterijuma (takozvani Roterdam kriterijumi):

  1. Neuredne menstruacije ili potpuni izostanak menstrualnih krvarenja;

(menstruacije <21 ili > 35 dana, 3 godine posle prve menstruacije u životu, to jest manje od 8 menstrualnih krvarenja godišnje;

-menstruacije na > 90 dana godinu dana posle prve menstruacije u životu).

  1. Hiperandrogenizam-biohemijski  i/ili klinički.

Hiperandrogenizam je stanje kad su povišene vrednosti androgenih hormona u krvi od kojih je najpoznatiji testosteron. Androgeni hormoni su poznati kao muški hormoni pošto dominiraju kod muškaraca, ali se proizvode i u jajnicima i nadbubrežnoj žlezdi kod žena. 

Hiperandrogenizam se klinički ispoljava u vidu akni, pojačane kosmatost na licu, bradi i telu, istanjenoj kosi, a dolazi i do opadanja kose.

  1. Policistični izgled jajnika na ultrazvučnom pregledu.

Uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika – zašto nastaje PCOS?

Uzroci PCOS-a mogu biti:

  • genetski;
  • epigenetski (kad se geni različito ispoljavaju bez strukturnih promena na genima);
  • uticaj faktora sredine tokom fetalnig razvoja.

Kako se postavlja dijagnoza PCOS-a?

1. anamneza

Razgovor sa pacijentkinjom gde se uzimaju podaci o menstrualnom ciklusu, zdravstvenom stanju I bolestima u porodici;

2. klinički pregled:

Težina, visina, BMI, preraspodela masnog tkiva, kosmatost, akne, izgled kose, krvni pritisak.

3. analize iz krvi:

Prve analize hormona se uzimaju 2-3. dana ciklusa (potrebno prekinuti tablete za kontracepciju 3 meseca pre analize hormona). Ako je potpuni izostanak menstruacije, analize se uzmiaju bilo kog dana.

Analize hormona koje je potrebno uzeti:

  • Ukupan testosteron;
  • Slobodan testosteron;
  • Sex hormone binding globulin (SHBG);
  • Folikulostimulirajući hormon (FSH);
  • Luteinizirajući hormon (LH);
  • Tireostimulirajući hormon (TSH);
  • 17 OH progesteron;
  • Prolaktin;
  • Antimilerov hormon (AMH);
  • Eventualno androstendion i dihidroepiandrostendion (DHEA);
  • Test opterećenja šećerom (pre planirane trudnoće, ispitivanje infertiliteta);
  • Holesterol (LDL i HDL), trigliceridi;
  • Test insulinske rezistencije – ukoliko se radi, savetuje se HOMA-IR test.

Za postavljanje dijagnoze PCOS je važan odnos između testosterona i SHBG. SHBG vezuje androgene hormone i tako smanjuje njihovu koncentraciju u krvi. FSH i LH imaju manju dijagnostičku vrednost, ali se najčešće kontrolišu u fazi postavljanja dijagnoze.

17 OH progesteron se analizira da bi se isključilo jedno drugo stanje koje se naziva kongenitalna adrenalna hiperplazija.

Odstupajuće vrednosti prolaktina i TSH mogu dovesti do neurednih menstruacija ili potpunog izostanka menstrualnih krvarenja.

AMH je povišen kod PCOS, ali se dijagnoza ne može postaviti samo na osnovu vrednosti AMH.

Ultrazvučni pregled:

Da bi se na ultrazvučnom pregledu ispunio kriterijum za PCOS potrebno je:

  • najmanje 20 antralnih folikula 2-9 mm na jednom jajniku ili zapremina jednog jajnika veća od 10 kubnih centimetara.

Definitivna dijagnoza PCOS se postavlja nakon 19. godine života, zato što fiziološka stanja u adolescenciji mogu biti slična PCOS. Sam izgled jajnika na ultrazvuku koji ima policističnu morfologiju (PCOM) ne znači da žena ima PCOS. 

Jako je važno postaviti dijagnozu PCOS da bi se identifikovali faktori rizika koji ovaj endokrini i metabolički poremećaj nosi sa sobom.

PCOS ne nestaje sa godinama, samo što se fokus sa reproduktivnog zdravlja prenosi na metaboličke i kardiovaskularne promene, to jest ispoljava se na različito od adolscencije do menopauze. Simptomi PCOS-a mogu varirati od minimalnih sa nešto produženim menstrualnim ciklusom do potpunog izostanka menstruacije, gojaznosti sa metaboličkim poremećajima i diabetesom.

Šta je u osnovi endokrinološkog i metaboličkog poremećaja kod PCOS-a?

Povišene koncentracije androgenih hormona kod žena sa PCOS-om dovode do insulinske rezistencije i povišene koncentracije insulina koji stimuliše jajnike i nadbubrežne žlezde da priozvode androgene i tako stvara jedan začarani patološki krug. Povišena koncentracija androgenih hormona remeti suptilan mehanizam folikulogeneze, to jest razvoja i sazrevanja jajne ćelije što sprečava ili remeti ovulaciju. Kada nema ovulacije nema ni menstrualnog krvarenja ili su menstruacije neuredne. Poremećaj ovulacije dovodi do infertiliteta.

PCOS i zdrav način života

FIzički trening, ograničeni unos kalorija i smanjenje telesne mase je “prva linija” tretmana PCOS-a. Smanjenjem telesne mase se reguliše menstrualni ciklus I smanjuje koncentracija androgenih hormona

PCOS i kontraceptivi

Tablete za kontarcepciju regulišu menstrualni ciklus kod žena sa PCOS-om i prave ravnotežu izmedju estrogena I progesterona. Smanjuju rizik za karcinom endometriuma 40 %.

PCOS i infertilitet

PCOS je najčešći endokrinološki uzrok infertiliteta. Trudnoću nije moguće ostvariti kada nema ovulacije, a šanse su smanjene kada su ovulacije, a samim tim i menstruacije neredovne. Poremećaj ovulacije se negativno odražava i na endometrium.

Žene sa PCOS-om koje žele trudnoću se ispituju i na druge faktore infertiliteta, a obavezno se ispituje i partner. Kada su prohodni jajovodi i normalan spermogram, izaziva se ovulacija lekovima letrozolom ili klomifen citratom, a može se raditi laparoskopska operacija, takozvani ”driling” jajnika. Metformin može da reguliše ciklus kod određene grupre žena sa PCOS-om. Po dobijanju ovulacije, par pokušava da ostvari spontanu trudnoću, a može se raditi i inseminacija

Više o tretmanu infertiliteta kod pacijentkinja koje imaju PCOS-a pročitajte ovde:

PCOS i IVF

Ukoliko ne dođe do trudnoće izazivanjem ovulacije, ”drilingom” jajnika i inseminacijom, radi se vantelesna oplodnja (VTO), to jest in vitro fertilizacija (IVF). IVF se može raditi i pre izazivanja ovulacije ukoliko postoji neki drugi faktor infertiliteta, na primer smanjeni broj spermatozoida, oštećeni jajovodi ili starosni faktor. Procedura IVF-a je ista kao kod parova kod kojih postoji neki drugi razlog neplodnosti.

Žene koje imaju PCOS imaju nešto veći rizik za sindrom hiperstimulacije jajnika (OHSS) posle IVF procesa. OHSS je stanje kada pored uvećanih jajnika, što je uobičajeno posle IVF-a, žena ima veću količinu slobodne tečnosti u stomaku, nekada i u grudnoj duplji i odstupajuće vrednosti nekih analiza krvi. Pacijentkinja ima bolove u stomaku, obim stomaka raste i sve to može biti praćeno mučninom i povraćanjem. Sa brojem dobijenih jajnih ćelija raste i rizik za OHSS. Poslednjih godina se OHSS ređe javlja, a teških oblika gotovo i da nema. Kod žena sa PCOS-om se obično dobije više jajnih ćelija, a samim tim i više embriona što povećava šansu za trudnoću. I kod žena sa PCOS-om se šanse za trudnoću smanjuju sa godinama starosti.

PCOS, hiperplazija i karcinom endometriuma

Obzirom da kod žena sa PCOS postoji hormonski disbalans kao posledica poremećaja ovulacije, endometrium je izložen estrogenim hormonima duže nego što je to fiziološki predviđeno. Dugogodišnja dominacija estrogena povećava rizik za hiperplaziju i karcinom endometriuma kod premenopauzalnih žena 2-6 puta. Karcinom endometrima se često otkrije slučajno tokom ispitivanja infertiliteta. Rizik se smanjuje ukoliko se ciklusi regulišu lekovima, a to su tablete za kontracepciju, preparati na bazi progesterona svakog meseca po 10-14 dana ili hormonska spirala.  Kod pojedinih žena  ciklus se može regulistai i tabletama metformina. Rizik za karcinom endometriuma se povećava kod gojaznih, zatim žena koje uopšte nemaju menstruaciju i imaju diabetes tipa II. Fizička aktivnost i smanjenje telesne mase smanjuju rizik za hiperplaziju i karcinom endometriuma.

PCOS i diabates tipa II

PCOS je faktor rizika za diabtes tipa II i poremećenu toleracnciju šećera. Ukoliko se na vreme preduzmu preventivne mere rizik za ispoljavanje bolesti se smanjuje. Fizička aktivnost i pravilna ishrana su prve prepuruke. Svim PCOS pacijentima se savetuje kontakt sa endokrinologom.

PCOS i bolesti srca i krvnih sudova

Kod žena sa PCOS-om postoji poremećaj maetabolizam masti i holesterola što ima za posledicu povišen rizik za bolesti srca i krvnih sudova. Koncentracija triglicerida je povišena, dok je ”zdrav” holesterol, što je izraženije kod gojaznih pacijenata. Zdravim načinom života se taj rizik svakako smanjuje. U zavisnosti od drugih faktora, savetuje se povremena kontrola masti i holesterola u krvi i klinički pregled lekara specijaliste interne medicine.

PCOS, akne i pojačana kosmatost

Akne, pojačana kosmatost i opadanje kose su posledica povišene koncentracije androgenih hormona u krvi.  Tablete za kontracepciju i lekovi koji smanjuju koncentraciju androgena u krvi se koriste u lečenju. Dermatološka terapija značajno ublažava simtome.

PCOS i gojaznost

Gojaznost je često prisutna kod žena sa sindromom policističnih jajnika. Nije potpuno jasno da li je gojaznost posledica ili jedan od uzroka PCOS-a. Lekovi za smanjivanje telesne težine iz grupe GLP-1 analoga (najpoznatiji Ozempic) se koriste kod gojaznih PCOS pacijenata. Uz lekove iz grupe GLP-1 analoga se savetuje zaštita od neželjene trudnoće. Barijatrijska hirurgija je takođe alternativa.

PCOS, poremećaj sna, anksioznost i depresija

Poremećaj sna, hroničan umor i pospanost su češći kod žena sa PCOS, kao i anksioznost i depresija. Informisanost pacijenata je ključna za blagovremni početak terapije.

PCOS i trudnoća

Povišeni nivo androgena kod trudnih žena sa PCOS dovodi do poremećaja u formiranju posteljice. Testosteron je povišen, a SHBG snižen. Nivo insulina je povišen u normalnoj trudnoći da bi obezbedio ishranu bebi, ali je kod PCOS insulinska rezistencija još viže izražena. Dolazi do stvaranja masnih naslaga oko unutrašnjih organa I stanja hronične “inflamacije”, ne-infektivnog zapaljenskog procesa što takođe ima negativan uticaj na posteljicu. Diabetes u trudnoci i preeklampsija (povišeni krvni pristisak, gubitak proteina,otoci) su 3-4 puta češći kod trudnica sa PCOS-om. Takođe, deca majki sa sindromom policističnih jajnika imaju povišeni rizik kasnije u životu za kardiovaskularne I endokrine bolesti, što zbog genetskog faktora što zbog povišene koncentracije androgenih hormona tokom trudnoće. Trudnice sa PCOS-om dobijaju više na težini tokom trudnoće I gojaznost predstavlja dodatni faktor rizika.

Obzirom da se kod PCOS-a koriste lekovi za izazivanje ovulacije i radi VTO, češće su blizanačke trudnoće koje pre svega nose rizik za prevremeni porođaj.

Inače, velike studije su potvrdila da PCOS ne nosi povećan rizik za spontane pobačaje. 

Kako smanjiti rizik za komplikacije u trudnoći kod žena sa PCOS?

Svim potencijalnim trudnicama koje imaju sindrom policističnih jajnika se savetuje smanjenje telesne težine. Treba uraditi test opterećenja šećerom ne bi Ii se dijagnostikovao početni diabetes I počelo lečenje na vreme. Ukoliko se radi IVF, treba raditi transfer jednog embriona da bi se izbegle blizanačke trudnoće. Do sada ni jedna naučna studija nije potvrdila da postoji lek koji se uzima pre trudnoće da bi se smanjio rizik od komplikacija.

PCOS i menopauza

Sindrom policističnih jajnika ne nestaje u menopauzi. 

Koncentracija androgena i dalje ostaje povišena i češća je pojačana kosmatost u odnosu na žene koje nemaju PCOS. Broj antralnih folikula na jajnicima se smanjuje sa godinama, ali ih i dalje ima više u odnosu na žene koje nemaju PCOS. Rizik za bolesti srca I krvnih sudova i insulinska rezistencija su povišeni samo god gojaznih žena sa sindromom PCOS-a. Rizik za karcinom nije povećan. Kao i u premenopauzi i u trudnoći, prevencija komplikacija sindroma policističnih jajnika je u smanjenju telesne težine i zdravom načinu života.

-postavljanje pravovremene dijagnoze PCOS-a je ključno za tretman i sprečavanje komplikacija;
-PCOS ne nestaje tokom života, samo se drugačije klinički ispoljava tokom godina;
Samo izgled jajnika na ultrazvuku koji ima policističan izgled  ne znači da žena ima PCOS. 
– smanjenje telesne težine, pravilna ishrana i regulisanje menstrualnog ciklusa je generalni savet svim ženama sa PCOS-om.
Milan Milenković

Dr sci. med. Milan Milenković je specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka sa internacionalnim iskustvom u Švedskoj i Srbiji. Radio je u prestižnim bolnicama i klinikama, uključujući Sahlgrenska, Karolinska, Stockholm IVF i Gemma IVF, i osnivač je ginekološke ordinacije Beogyn i IVF Milenković. Govori engleski, švedski i norveški.