Jajnik se odstranjuje zbog malignih tumora jajnika, cisti, endometrioze, infekcije i torzije, to jest uvrtanja jajnika.
Studija koja je analizirala 1800 žena kojima je odstranjen jedan jajnik je pokazala da je najčešći razlog benigna cista jajnika (1).
Preporuka stručnih udruženja je da se, ukoliko je moguće sačuva jajnik, a odstrani cista, tumor ili da se aspiriše gnojni sadržaj ukoliko se radi o infekciji i odvrne torkvirani (uvrnuti) jajnik.
Sa napretkom medicine, broj žena kojima je odstranjen jajnik se smanjuje, što je dobra tendencija. U Švedskoj je, na primer krajem devedesetih godina jajnik odstranjen kod oko 60 žena na 100 000, dok je sada taj broj oko 40 na 100 000 (2).
Život sa jednim jajnikom
Žene kojima je odstranjen jedan jajnik imaju menstrualni ciklus u istom intervalu kao i pre operacije. Smatra se da drugi jajnik kompenzuje nedostatak jednog jajnika tako što ima veću osetljivost na hormone hipofize koji deluju na jajnik (3).
Žene kojima je odstranjen jedan jajnik ulaze u menopauzu 1-2 godine ranije nego što im je to genetski predisponirano (4,5). Što je žena mlađa kada se odstranjuje jajnik, ranije će ući u menopauzu (5). Takođe, negativan efekat odstranjivanja jednog jajnika će biti veći ukoliko žena već ima smanjenu rezervu jajnika.
Da li je šansa za trudnoću smanjena kod žena koje imaju samo jedan jajnik?
Veliki doprinos u razumevanju ovog problema dala je grupa lekara iz Karolinska Instituta iz Stokholma predvođena profesorkom Kenny Rodriguez-Wallberg.
2017. godine je objavljena publikacija Reduced live-birth rate after IVF-ICSI in women with previous unilateral oophorectomy: results of a multicentre cohort study (6).
Kod 154 žena kojima je odstranjen jedan jajnik je urađeno 301 IVF-ICSI ciklusa. Rezultati su upoređeni sa grupom od 22 693 žena kod koji je urađeno 41 545 IVF-ICSI tretmana.
Rezultati su pokazali da žene koje imaju samo jedan jajnik imaju 7% manju šansu da rode dete u odnosu na žene koje su radile vantelesnu oplodnju i imaju oba jajnika.
Kada se uporede transferi i svežih i zamrznutih embriona, šansa je manja 10 %. U 70 % slučajeva je rađen transfer jednog embriona, dok su u 30 % vraćena dva embriona u matericu. Kod žena sa jednim jajnikom je češće prekinuta stimulacija i bilo je potrebna veća doza lekova za stimulaciju.
Druga studija istih autora Likelihood of childbirth in women with one versus two ovaries: a Swedish population-based study of women treated with unilateral oophorectomy for benign indications publikovana je 2026 godine (7). Studija je analizirala 10 469 žena kojima je odstranjen jedan jajnik sa kontrolnom grupom od 101 753 žena koje imaju dva jajnika. Žene koje imaju samo jedan jajnik imaju 11% manju šansu da ostvare potomstvo. Kada se analiziraju samo žene koje nisu rađale, šansu da dobiju dete je 37% manja u odnosu na kontrolnu grupu.
Ta razlika je veća verovatno zato što je jajnik odstranjen u kasnijim reproduktivnim godinama, kada ja šansa ionako manja. U ovoj studiji nije rađena analiza da li su trudnoće ostvarene spontano ili vantelesnom oplodnjom.
Odstranjivanje oba jajnika pre menopauze dovodi do povećanog rizika za kardiovaskularne i metaboličke bolesti u menopauzi, što se dovodi u vezu sa nedostatkom estrogena (8). Za sada nema podataka da li odstranjivanje jednog jajnika povećava rizik za oboljevanje u menopauzi.
Šta je važno za pacijentkinje kod kojih se planira operacija?
Trudnoća posle odstranjivanja jednog jajnika je moguća, kako prirodnim putem tako i nakon vantelesne oplodnje i inseminacije. Međutim, odstranjivanje jednog jajnika ima negativan efekat na fertilitet. Žene koje imaju jedan jajnik imaju smanjenu šansu za trudnoću što spontano što nakon vantelesne oplodnje.
Pre svake operacije kod žena koje nisu rađale ili planiraju još dece treba razmotriti koje su opcije zaštite fertiliteta, od čuvanja jajnika na operaciji do zamrzavanja jajnih ćelija, embriona ili tkiva jajnika. I kod velikih cisti i benignih tumora se može sačuvati jajnik.
Reference:
1. Laughin-Tomasso et al. Menopause, 2014.
2. National Board of Health and Welfare, 2016.
3. Wilosz P et al. PLOS One, 2014.
4. Bjelland EK et al. Human Reproduction, 2014.
5. Rosendahl M et al. Climacteric, 2017.
6. Lind T et al. Human Reproduction, 2018.
7. Lind T et al. Human Reproduction Open, 2026.
8. Parker et al. Obstetrics Gynecology, 2013.
Dr sci. med. Milan Milenković je specijalista ginekologije i akušerstva, subspecijalista reproduktivne medicine i doktor medicinskih nauka sa internacionalnim iskustvom u Švedskoj i Srbiji. Radio je u prestižnim bolnicama i klinikama, uključujući Sahlgrenska, Karolinska, Stockholm IVF i Gemma IVF, i osnivač je ginekološke ordinacije Beogyn i IVF Milenković.
Zakažite konsultaciju